Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈИ

(што ј,е кључ у рачуцаљу), а старији учитељи оиет науче децу таблицама добро, али мало еложеније задатке нису у етању да реше. Разуме се по себи, да сам наишао на неколико школа у којима не оскудева ни једно ни друго. У опште узев, писменп део је лошије обрађен свуда од усменог дела; сигурно с тога што за ово треба више времена. На рачунима метареких мера мало је рађено и урађено. 5. Земљоиис. У старијим разредима у већини школа знање из земљописа тако је везано за мапу, да се деца не умеју маћи од ње. Али опет у нонеким школама земљоние је обрађен тако до,.ро (нарочито у III. р.) да је знање из њега најсигурније од знања свих других предмета; чему је поред осталог узрок подесност материјала и средстава. У другом разреду овај предмет се предаје различно. Обично се почне од школеке зграде па се ту и остане, а у мањини је обрађиван тако да су деци дати такви појмови из геограФије како ће у старијим разредима моћи лако да разумеју све прилике из земљописа. Еод овога иредмета најочитије се увиђа дејство учебника; јер ако је учитељ хтео да буде мало комотнији, па је дао деци учебнике, одмах ће се приметити назадак у успеху. 6. Српска историја. У III. разреду материјал из овога предмета је подесан, а нарочито с тога, што Је спојен са земљописом, и с тога је усиех у овоме разреду из иеторије врло добар. У IV. разреду етоји друкчије. Тамо се исгорија предаје хронолошки, па с тога деца врло тешко памте о личностима и догађајима; за то је успех из ње у овом разреду лошији. А кад је из историје несигурно знање, онда од онога што се од историје очекује, не може бити ни говора. Она онда не може да утиче на срце и вољу код омладине. Према овоме требало би у IV. свести историјски материјал само на знатније биограшије из историје, и за ово спремити подеене ручне књиге за учитеље и добре учебнике за децу.

ос новпих школ> 747

7. Јестаственица ее предаје скоро у свакој школи друкчије, а ирема томе како сам иаставник влада знањем из овога предмета. Негде се више обраћа пажња на класишковање, негде на опис, а негде на употребу јединке; али се обично свуда нре, но што се ночне да говори о животињи и др. почне дугачким нредговором. Материјал из овога иредмета нијени мало подесан; јер се вазда говори сељачкој деци о волу, крави, овци и др. све о оном што деца и сама знају; те тиме ее одузима школи време, а без оправдане користи. С тога би требало удесити тако, да се из овога нредаје само оно, што би доиста ишло у прилог образовања ученика. Слободан сам мислити, да би био оправдан захтев, да се овај предмет споји у иеколико са пољском привредом. 8. Вештине. Да су вештине потребне свакоме о томе не може бити ни говора; али да уепех зависи највише од тога, како сам наставник располаже знањем из њих — о том не може бити сумње. Еишта није смешиије него тражити од обућара да нанрави сто, или да кројач скује сикиру. Овако стоји и са вештинама у основ. школама. Зна се, да се у учитељсгву налазе радници са разном н често и недовољном спремом, с тога је и уснех из вештина разнолик. У опште се примећава то, где год је успех из вештина постигнут — ту нема довољног успеха у осталил нредметима. Истина, нашао сам на 3—4 школе, у којима је успех из вештина изведен упоредо са успехом из осталих предмета. Смешно је посматрати вештине у оним школама, у којима еу учитељи од „старог кова", који ни сами нису имали прилике да добију бар основне појмове из појединих вештина, па гледати их како кубуре са истима и до чега могу доћи у њима. Тако на нр. један учитељ натерао је све ђаке те су купили по 2 — 3 табака цртаћ.е артије од при95 *