Prosvetni glasnik

777

не само у ириватном животу, него и у јавном друштвеном животу. Какви ће се карактери у овом иогледу развијати и у мдадих чнновника и у омладине виших шкода, то зависн још и од начина уирављапа јавним нословима и од карактерности оних лица- , која уарављају општинским и државним пословима. д. На иослетку, карактер се образује и у разним заједничким, друпггвеним пословима. Дружење с иоштеним и карактерним људима, који имају темељно образовање, може да утиче повољно и на карактер одраслих људи, а за младе људе је од неоцењиве користн, Дружењем, као н васиитавањем, стварају се извесае моралне навике , које дају сталност карактеру. Лознавапе важнијих закона и обичаја друштвених и познапање јавних послова цутем печатње и личним учествовањем у њима — има такође утидаја на развитак карактера. За то је познавање земаљских закона у неким државама један предмет школске наставе. Ко уђе у друштвеии живот без тога комиаса, т. ј. без познавања друштвених цели и иотреба, закона и обичаја, и без довољне снреме за извесне нослове, — тај мора бар неко време лутати, као но мраку или у густој шуми, где не познаје излазне путове; и њега ће таласи друштвеног живота бацати тамо и амо, докле год не добије толико искуства и знања, да им се уме ирилагођавати, и док не стече довољао снаге и вештине, да им се може одупрети. V. 11ре него што завршим овај говор, хоћу да учиним само још један иоглед на карактер српскога народа и иа развијапе карактерности у истом у садашњости. У сриском карактеру, кад се узме у онште, има велика мера самосталности и одлучности, дружевности и моралности , али нема толико сталности и следствености. Што ове две последње црте ннсу заступљене у довољној мери, и што у разним крајевима српским има доста разноликости у погледу на карактерност у народу, томе су главни узроци: 11РОСВЕТПИ ГЛАСНИК

1) брзи, холерично-сангвинични темиераменат . по коме у Срба превдађује осетљивост (наспрам разумности), те се Србин управља у раду впше по осеЛапима и узбуђењима, него по разлозима; 2) несреЛно историјско развијање нашега народа, а особито дуготрајно робовање и зависност од некултурних и нецивилизованих народа, иолитичка поцепаност и рђав утицај суседних туђих народа; 3) разноликост ириродних и друштвених ирилика, у којима су живели поједиии делови Српства и у којима још сада живе (друкчије су н. цр. те прилике у најзаиаднијим областима сриским, кад се упореде с приликама у најсеверннјпм или наЈЈужнијим областима, или у српској краљевини); 4) недовољно васаитавање у друштву п у школи. Не узимајући први Фактор у рачун, и сама друга два чинитеља била су тако моћиа, да су њиховим утицајем створене неке тако јаке пспхичке особпне, да млађи нараштаји наслеђују диспозиције за њих од старијих нараштаја ; а нанротив, школско, државио и црквено васпитавање било је до сад тако слабо, да се његовим утицајем још ни у једној сриској области није утврдила нека корисна особина (као н. пр. вредноћа, или тачност), која би изменила првобитни карактер нашег народа у том правцу. Та код нас нема још готово нигде ни варошког живота у том смислу, јер наш варошкп живот већином се не разликује од сеоског живота. Наш је народ иоштен и хтоабар, и то су му најважније особине, у којима се може мерити са свима народима европским, и због којих је заслужио поштовање код свих образованих народа. Србин милује личну слободу и једнакост. У тој тежњп лако аретерује , и отуд она проклета неслога, која је толико нашкодила п још шкодп друштвеном и државном јединству. Србин има племенитог ионоса и частољубља, а нема оне просте детиње сујете, која се може наћи често и код образованих људи. (Ово се могло опазити и код еаших оФицира и војника, којп нису хтели да носе своје „ордене", док им то није заповеђено.) Србин се држи своје вере и браније од непријатељског нападаја; али у вршењу црквених обреда и прониса он је много слобод9 !>