Prosvetni glasnik

828

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА

су општине дужне да нове школе отварају или старе обнављају у постављеном року пред почетак школског рада, како би сваки наставник имао времена да им омладину чему научи. 4. Оиширан и један исти ирограм и за неиодељене вишеразредне и иодељене једноразредне школе. У последње време осећа се знатан покрет међу људима школским да је нужно „преустројство основних школа". Ја мислим да се мало што може у суштини „изменити ( % и сав је покрет унрављен на то, да буде „програм мањем обима". Данашњи обавезни програм ирошао је кроза све законе Форме. Сувише велика наклоност неких учитеља да при жспиту поднесу некакав свој „нацрт" „по коме су радили" категорички налаже да ее постави детаљан програм, из кога учитељ не би имао ни шта одузимати ни додавати. Али тим уопштавањем и произведена је та незгода, управо неправда : да један учитељ четворо - разредне школе има сам да пређе за годину дана, колико четири учитеља у четири разреда подељене варошке школе. Несразмера је очигледна. 0 тога, не улазећи овде у детаљ будућих нрограма, мислим: да би нужно било прописатн оделите програме за неподељене (сеосае) и нодељене (варошке) школе. За еад је та несразмера изравната само другојачијим „раеноредом часова" иреко иедеље, у којима се време дели на часове и иоловине часова, на су и врло компликовани, да се може посумњати да се свуда баш у пропиеаној Форми врше. РеФорма у програму основне школе неопходно је нужна. Најпоеле 5. Ограничење министарских изасланика оиштинским иовереницима на испитима. Оно је постављено законом а ближе је одређивано досадашњим „упуетвима", по којима некада није смео никако изасланик почети исгшт без њих; или их мора чекати; или мора тражитн која било два човека да му на испитЈ нрисуствују; или ће најпосле

саетављати протокол п тужити нетачне најближој власти, среској. Све је ово лепо, па на послетку и оствариво, кад би изаеланик имао времена да небрижљиве људе чека, саставља протокол и тужи их. Али ко зна како је трудан задатак једнога изасланика, ко зна колико се пута иста сцена у једном округу може поновити, тај ће моћи одмах увидети ограничење које је ностављено овим изасланику. Ко год своје право неће да практикује, не треба му га ни уступати. Хтело се, мислим, ■ да ее даде прилике члановима школског одбора и грађанима у исто време, да присуствују на овом свечаном раду омладине свога меета. Ја бих неоправдано лоше мислио о школованим људма, којима се поверава надзор школа, кад бих нристао на етрану оних, који мисле да је ових повереника задаћа да „контролишу рад изаелаников ! ! Осем излета за или против учитеља поеле испита ови новереници немају даље никакву нресудну реч у суштини саме ревизије школа. Наравно, не миелим ја, да ову уетанову треба укинути. На против : чланови школског одбора еа својим председником дужни су да предетану мннпетарскоме изасланику и да му учтиво даду обавештења о свему што он буде од њих тражио, али нека од њих не зависи сам рад — иочетак иснита, како је до сада увек „унутствима" условљавано. У меето узалудног чекања, нозивања и тражења одређаних чланова школског одбора, има други један начин, који школи далеко више и доликује. На име постоји један давнашњи обичај, да учитељи суседних школа, код којих се сврши испит, нолазе са изаслаником ка евојим ближим на и даљим еуседима и приеуствују на иепитима. Овај начин само ваља регулисати и утврдити да у свакој школи морају присуствовати бар два учитеља из суеедства, код којих је испит свршен, и да, но свршеноме испиту, и они нотпишу протокол, како еад чине општински повереници, који то могу, као људи из Тиеста, и даље