Prosvetni glasnik

832

ИЗВЕШТАЈИ НАДЗОРНИКА ОСНОВНИХ ШКОЛА

мету, кад га и сами не знају. Све што еу они (бар већина) могли учинити, то је да припазе да деца чисто раде и да редом раде оне црте, како су поређане у прописима и цртанкама. Да- би се повољан успех у овим веттинама могао ностићи, требало би израдити упуство за предавање ових вештина у осн. школама. Но да би наставници основних школа стварно могли нредавати ове вештине, требало би бар за оне наставнике, који су у местима где постоје средње школе, наредити да се сваког четвртка по нодне држе нредавања из именованих вештина. Ова би иредавања могли ваљано вршити учитељи цртања средњих завода (разуме се са малим хонораром) ношто је код њих осведочена спрема у тим вештинама. На ова нредавања требали би да долазе и они наставници са села, којима школа није далеко од места у коме би се ова предавања држала. На тај би начин наставници основнах школа добили колико толико спреме у номенутим вештинама, а нарочито они наставници који нису учили учитељску школу. Учитељска су предавања знатно утица>а на наставу. 8а то би их требало и даље понављати. На ова предавања требало би наредити да осим оних који нису евршили учитељеку или вишу женску школу , морају долазити сви они наставници и наставнице, који немају већу оцену у тпколском раду од тројке, на да су они свршили учитељску ији вишу женску школу. Школски дисциилина. Диециплина је у више елучајева огледало наетавникова рада, где год је наетавник озбиљно радио, где год је успех у настави био ваљан, ту је и дисциплина добра била. Ако се наставник заузимао да му предавања буду што боља ако се трудио да деци школу омили, онда се разуме, да су му и предавања морала бити занимл.ива и у таковим школама нисам нриметио пикакав нерод или какву

разузданост код ученика било за време држања испита, ни иначе; шта више нриметио сам да је у таковим школама потнун ред а то је са свим логично, јер ученици имајући на часовима вазда занимљиву наставу, слабо су се и бавили а и мислили о другом чему но о ономе, гато им је предавано. Што се дисциплине тиче, она је свуда но селима боља но у варошима, и ако је по варошима можда много више пажње на то обраћано. То долази услед тога, што су варошка деца у опште разузданија и покваренија. Библиотеке. У свима школама које сам прегледао, библиотеке су веома снротне књигама. У свакој од њих нашао сам мали број књига и то већином оних, које је министарство просвете званично нрепоручило или само послало. Осталих књига слабо има. Учитељи се жале да морају врло много да моле, на да им се каква ваљана књига набави. Школске би се библиотеке могле створити еамо на овај начин и то, кад би се свака иоле боља књига слала од стране министаретва проевете и црквених нослова појединим општинама, да је као иотребну књигу за школу морају набавити. Наплату тих књига могле би вршити среске влаети. Од свију 'нрегледаних школа највећи је број књига у библиотеци врањске основне школе. (213 ком. раз.). Школска адмтшстрагг/ија. У већини школа, које сам ноходио, нашао сам да је админисграција добро вођена, само У једној, коју сам у носебном извештају назначио, администрација је рђаво вођена ; али и то не долази услед незнања, већ више услед немара. Бар у тој школи где сам ово оиазио, није требало да буде у толико ире, што со у истомо месту у коме је школа, находи и среска канцеларија, на јо учитољ могао да нита кога из иете канцеларије да га обавеети о администрацији оно што не зна. Лолођење школе.