Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

877

ГАСТАНАК ССС1ТШ. 16. Новембра 1887. г. у Београду Биди су : министар аросвете « црквених иослова А. ВасиљевиЋ; вршилац дужности иредседника Главн. Лросветног Савета Ј. ПециЋ; редовни чланови: др. Ник. Ј. Петрови-ћ, Свет. Вуловић, Јов. Жујови-ћ, Ђ. Козарац и Љуб. КовачевиЋ; ванредпи, чланови: Панта Сре^кови-ћ, др. Јов. Туроман, Јов. БошковиЋ, М. АидоновиЋ, Ј. Или-ћ, Јов. Ђорђевић, др. В. Баки"ћ, Стев. ЛовчевиЋ, Мита Живкови-ћ и Филип Видакови-ћ. Деловођа 1У1ил. МарковиЋ. I. Прочитан је н нримљен Занисник В5?-ог Састанка. II. Прочитано је аисмо г. министра иросвете и црквених иослова, којим се поново шаље Савету сведоџба г. Адексе М. Станојевића свршеног великошколда и позива се Савет да на осеову учињене псправке у сведоџби од стране деканата Велпке нтколе, дон^се своју коначну одлуку о томе : има ли овај кандидат прописану квалиФикацију за наставника средњпх школа и за коју групу предмета. После подужег обавештења Савет је већипом гласова одлучио : да г. Алекса М. Станојевић има нрописану квалиФикацију за наставника средњих школа и то за иредмете прцродно-ма'1ематичке групе. III. На дневном је реду начелно претресање питањао иреуређењу средњих школа на основу писма г. мпнистра нросвете н црквених цослова, које је нрочитано у Савету на прошлом Састанку. Г. министар просвете н црквених послова у подужем говору своме објаснио је нотребу преуређења наших средњих школа. За овим је изложпо суштину поднетог законског пројекга о средњим школама н начин како би се пмале уредити наше средње школе и како би према томе ваљадо учинити неке нзмене и у уређењу основних школа а и у самој Великој школн. С погледом на наше Фннансијске прилике, које за сада не допуштају повећање издатка на просвету, он позива Савет да ироучи и реши начелно питање у поднетом му пројекту т. ј. да ли се могу оба правца класични дроевктни глдснић

и реални извести у нас онако како је то у пројекту исказано. После оваког објашњења и одређеног задатка, који је имао да реши Главни Просветни Савет, г. мвнистар просвете удалио се из Савета. За овим је заузео председничко место г. Ј. Пецић и даље је руководио начелну дебату о овоме питању. Поједини чланови Савета јављали су се за реч и говорили по реду како о начелној мисли, која је у пројекту заступљена, тако исто и о томе: како би требало уредити наше средње школе. Говори њихови излажу се у главнијим потезима по реду како су говорили. Љуб. Ковачеви% мпсли, да г. министар просвете не мора сматрати ову ствар као журну и да може преуређење средњих пшола нзвршити сам без иодногаења. нарочитог пројекта законског на одобрење Народној скупштини. То би се могло учинити на основу чл. 2-ог измена и доиуна закона о устројству гимназија од 31. Октобра пр. г. по коме је г. министар просвете овлашћен да одређује у гимназнјама програм наставе и да по саслушању Глав. Просветног Савета одређује у четири внша разреда Јимназијска научне нредмете према захтеву особитих праваца у гимназијама. Ми бисмо на овај начин могли у току ове године израдити и предложити г. мпнистру најбољу основу за преуређење средњих школа, те би тако све то било готово за почетак идуће школске године, када г. мннистар и мисли да приведе у живот одредбе закона о изменама закона о гимназијама. По том он предлаже, да се умоли г. министар нросвете, да нрема горњем гледишгу његовом, остави Савету израду о иреустројству сррдњих школа. М. АндоновиК налази, да би моглобити онако, како предлаже г. Ковачевић, али инак мисли да Савет треба да води начелну дебату о томе: да ли може гимназија да се рачва у ова два правца, како је то у израђеном пројекту, и да ли би то било корисно. Тек после решења овог начелног питања. Савет би могао прелазити на друге ствари и чинита предлоге г. министру. Свет. Вуловић : Њему је посде говора и објашњења г. министра просвете постао са 113