Prosvetni glasnik

948

ска помоћ. Поред систематичке иаставе мора се иредузетн што ире и декарска нега, у коликоје год могућно ; а ја бих могао тодико сдучајева из моје нраксе навести, где је на очиглед глувонемост нредупређена, или ако је бнла у почетку развитка, задржана је и у неколико сузбијена. Још и данас надгледам од иремена на време једно девојче, које је од првог меседа своје егзистенцпје патило на оба уха од ушног нстпцања, тако да је реагирало на врло јаке звуке. Кад.сам дете први пут видео, бпло му је 4 год. и некоДико месеца. Оно је тада могло да протепољи са свим неразговетно неколике гласове са таквом нејасношћу, да се могло запста да сматра за глувонемо. Са местпмнчннм лечењем прекомерног излива из уха (профузна ОЉохтћее) ова је болест устукнула, и са опадањем истпцања из уха, дете је почело да расиознаје звуке, а нарочито је обраћало пажњу на речи и покушавало да пх нонавља. Ове покушаје нотиомагали су родитељи да их дете што чешће обнавља. На овај начин испало је за руком, да се не само степен наглувостн ублажи, но је дете носле некодико месеца савлададо у неколико говор, који је био прнлично разумљив. С тиме се је уједаред' нромекило и све детиње попашање, које је тада било неукротиво; погдед је постао нормадан, а држање као н у остале здраве деце. Без ове ране номоћи, последица би његове слабости бида без сумње та, да бц се наскоро урачунало међу глувопеме без икакве дал^е помоћн." 8 ) Ово је само један нример од толиких случајева, којн доказују благотворни утицај медпцннске номоћи, кад се она зарана потражи. Тиме се често отклони у неколико, и ако не увек са свпм, зачето зло, оно се у велпке ублажп, да се бар у школама за гдувонеме што лакше ностнгне новољни успех. Тако поменутн лекар тврди са пуно права, да би се бар петппа од оппх, што су оглувели у Немачкој, а то је око 3000, моглн раном енергичком помоћу лекарском да сачувају од глувонемосги, н ако се не бп могли потнуно да нздече, оно би бар остали већим делом тодико цаглуви, да могу имати кућевпу (нрнватиу) наставу, нлн да носећују шкоде за ') 1)г, Ргос1еси, Шигђисћ Јег ОћгеићеПКшнЈс шН Цјп8Сћ1и8В (Јег Лиаћшпе (1ев Оћгев 5. Аи§1 1.еф/Ј§-, 1883. рау. 521.

здраве, А све то бидо бн од огромне користн по савдађнвање језика а носредно и по њнхов доцнпјн живот. Сигурност, са каквом овај лекар говори о вероватноћн успеха поменуте цифре, заслужује озбиљну пажњу свију лекара, роднтеља н наставника, јер се тнм путем доскаче најподесније овоме великоме злу, које узима све већега маха. Познато је, да су болестп ушнју много чешће раширене, но болести очпју; што се за оне прве у онште мање зна, то је с тога, што су оне мање видне, и не надају у очп тако, као што се то опажа на очним болестима. С тога је ту скоро пруски миннстар нросвете наредпо, да се но школама испита стенен болести уха и наглувости. Резудтат испитивања показао је, да је 2.18°/ 0 наглувих од укупног броја ђака, а у многим шкодама иашдо се, да их има и 25°/ 0 . 9 ) Диспозпција за ушне бодести иење се до 40-те године, с тога се може узети као општи просечни нроценат да у геограФСкнм ширпнама Немачке не чује нормално нреко 30°/ о а да имају ма какву нромену у уху преко 40°/ 0 . За досадашње ппднФерентио нонашање лекара спрам ушннх обољења, вели Хартман,°) мора се окрнвити у нрвоме реду метода медицннске иаставе и нрописи за државне испите.. Усдед разгранатости медицинске науке у сиецијалне обдасти, студенти медицпне снремају се само пз оних нредмета, чије се знање трааш на државном иснпту, на п поред свега тога, и ако су на обдасти дечења уха учињени ведики напретцп у иоследњој децеиијн, нанретци, који ову дисцнндину могу ставити барабар у један иодожај са осталим снецнјалним струкама, опет она није добнла оно место, које за служује, нп у настави, ни у нрописима о нолагању испита. С тога је већ крајње време, да се овоме стане једном па нут, те да они, којн се снремају за доцније лекаре, норед познавања свега опог, што у овај рад у опште засеца, докажу па исниту: да су бар унознати са пајиростијим методама у испптпвању н дечењу уха. Овој исцовести стручњака не треба даљег коментара. Сви иризнају, да се у великом 9 ) 1) сиисћс 11еуие XII (1887) .1 аћгЈлчшу. рау. '200. 9 ) .1ћ1и. рџ§. Ш7.