Prosvetni glasnik

ГЛУВОНЕМИ И ЊПХОВО ОБРАЗОВАЊЕ

957

Оволико о методу, а сад да се дотакнем неких појединости Гаповог дела. На страни 159. иревода вели се: „Треба рааликовати музикални звук од шумм. Прави музикални звук, то је оиај звук, који рађа трајно једнако осећање и коме се може одредитн музикална вредност, а шум је звук, који нли траје врло мало, или се тако меи.а, да се не може оценитн, као нуцаљ тоиа; или бо .ј .е, тојесмесаод више звукова, који се не сла;ку као: грмл.авина, шум валова." Главно је овде да Гано назнва нуцањ тона шумом. као год н грмљавнну. Међу тнм се у физици овако разлнкују звуци: Звук се зове све оно, што молсе утицати на наш слушни орган. Тај се утнцај може да појави, кад до ува дође или само један талас нли виш" њих. Према томе се деле свп звуци на две велпке гомиле: на оне, који ностсју самоједннм таласом и нову се : пуцњи, нукоти, удари, п на оне, где има више таласа. Ови се последњи деле опет на двоје: или су сви таласн једнакн, то је „музички звук" или „тон," или се таласи међу собом разликују п то је тек „шум." Ганова дефинпција, по којој се меша шум са пуцњем, може само да збуни читаоца. На другом месту (стр. 175) Гано говорн о граници осећања звукова, иа вели, да се звуци могу чутп кад имају 16 треитања на до 36000 код некнх 40000 и т. д. У истом се смислу говори п у прошлогодншњем издању Ганове Физпке. Гајс велп: 8с1ш12§ип§'8паћ1еп ип1ег 14 ипс1 ићег 40000 копнсн шсћ! тећг аи! с1ав Оћг №1гкеи. (134). Исто тако наво/е готово сви Физичарп, да се звук кад пма мање од 14 или 10 трептања у секундн не чује, а то није истина. Довољан је н само један талас, али доета јак, иа ће се чутн, на прнмер пуцањ топа. Међу тим свп ти Физичари мисле нешто друго, само с.е рђаво нзражавају. Они оће да поставе границу тонн , то ће рећи, колико је иотребно најмање удара пли треитаја, иа да се ти удари не могну више разликовати посебице, иего да иређу у трајан музички звук, у тон. За то и треба заиста најмање 14 пди 16 трентаја. и ако их буде мање, онда нема ИРОШЖТНИ ГЛАОНИК.

тона, али огуда не следује, да их уво не мора чути. У преводу Ганове Физике (стр. 88) стоји: „Често видимо инсекте да се крећу ио иовршини воде а не потону. Ово је појав каипдаран и долази отуда, што су ноге тих инсеката нокривене машћу, те их вода не кваси и тако се гради око њнх издубљена површина течности што их држи. не гледајући на њихову тежину, онако исто, као што се вода држп у цевима." Ја не знам како је могао Гано објаснити ходање инсеката по водц онштом капидарношћу, кад је томе узрок друга појава о којој 1'ано у опште не говори, а то је тако звани аовршински и/штисак течносхи, услед кога ,је слободна новршина течности чвршћа но сви нижи слојеви и може се сравнити са правом воденом епном, која је још толико јака, да може носмти на себи лаке инсекте, мале нгле итд. кад се само иажљиво спусте, да се та опна не поцепа. Оно истина и тај нанон ностаје услед кохезионих снага течности, али ношто Гано није објаснио како ностаје, није требало наводити ни горње нрнмере. Још је мање тачно упоређнвање те појаве са држањем воде у цевима, јер су ово капиларне или адхезионе нојаве, које онет стоје у вези са површинским ннаоном, а оно чисто кохезионе, п као што рекох долазе од иовршинског притпска. У прошлогодишњем издању Ганове физнке (стр. 948) стоји: , 1)ап8 по» сНта^з, 1' ћу§тоте1ге ие (Јевсегк! јатаЈз ји8^и'а 100 с1е§'гев, тете аргез 1ез р1и1е8 1е р1и8 аћонДан1с ј 8" (У нашим климама хигрометар се никад не сиушта до 100 степени, шта впше, ни онда кад више дана киша пада" Видак. рукопис таб. 98 стр. II). Дакле Гапо тврди, да ваздух није никад засићен иаром а то просто није истина, Свакн ко .је год нрегледао метеоролошке белешке тај је доста често иалазио у јееен и зими, (кад Је мочарно време, кад је нзмаглнца, кад се човеку вата влага по хаљннама) да хпгрометар иоказује 100 степена т. ј. нотпуну засићеност. Не мислим да набрајам еве оне тачке у којима бн се могло ио што год замерити Гановом делу. Ја сам хтео само да напоменем да је г. Впдаковпћ требао да иоступн са 122