Prosvetni glasnik

122*

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

линије код електричне светдостн аамењене светлим „ белим " линпјама. Дакле ту су мрачне днније нро< то замењене светлим н ништа више, ма да се по томе (као што напоменух), да ли ће линије бити мрачне или светле, сви спектри, на и метода спектралне анализе дели на два велика дела: на апсорпциону и емисиону сиектр. анали;*у. И још су те светле линије у спектру електричне светлости „беле" вели г. Видаковић. Ја бих имао само да упитам г. Вндаковића, којн је део спектра „бео," те да у њему могу доћи „беле" линије? 7. На таб. 75 стр. 4 описује се ФотограФисање колодијумском плочом, па се вели, да се плоча извади из сребрног купала и нагпе на један крај да се одеди, за тим се додаје: „кад се добро осуши, затвори се у негативан там, и намести у Дагерову мрачну комору." Ја могу само да калсем, да ако г. Видаковић чека да се нлоча „добро осушн," онда је може слободно не затварати у негативан там нитн намештати у комору, јер је та плоча за ФотограФију пропала. 8. „Ми смо видели, кад неко тело прелази из чврстог у течно стање, да је његова температура за све време топљења постојана и равна тачци топљења, ма каква бнла јачина извора топлоте. Одовуд излази, да је сва топлота, коју тело добија за време тонљења утрошена на то, да се ставе молекили у внбрационо кретање, услед чега се темнература тела подиже.... Ова топлота, која се тако троши на унутрашњи рад, губи се као осетна тоилота ." (Таб. 90. стр. I). Дакле но г. Видаковићу, тело може бити загрејано до ма ког сгепена, његовн молекили не трепере, него се „ ставе у вибрационо кретање" тек онда, кад се тело истопи. Па онда што се у једном делу овога става тврди, то се у другом обара, јер се каже даје температура тела за све време топљења иостојана " за тнм, да се услед топлоте (утрошене на стављање молекила у внбрацпоно кретање) темнература тела иодиже и Ј.апослетку да се та тоилота »гуСш као осетна топлота."Ја не знам шта би од свега тога имали ђаци да занамте. 9. Па таб. 100 стр. IV стоји: Исти (Деларон и Берард) су нашли, да је спец. топлотатасова, кад је постојан притисак, свагда нешто већа, него кад је постојана запре-

мина. Ио у недавнашњем једном свом раду и сасвим новом методом, 1'ењол је нашао, да је ова разлика или равна нули, или је одвећ мала." Међу тим на таб. 47 стр. IV Г. Видаковић наводн овај образац за брзину звука у / 1-42 ћ 8 1 § ваздуху с — у ——* Па кад Је разлика нзмеђу спец. топл. гасова на постојаном притиску и постојаној запремини равна нулн, онда шта значи оно 1*42 под кореним знаком ? И да је г. Впдаковић загледао ма у које дело на и у Ганово нрошлогодишње издање (стр. 974 и 981) он би нашао, да је однос између сиец. топл. под постојаним притиском (с) и спец. тсил. под постојаном зас нремином (с,) т.ј. —= Г4 за ваздух, а за С 1 друге гасове још већи. 10. Говорећи о разлици између статичког и динамнчког електрицитета г. Видаковић вели: У дииамиЧком стању, електрицитет обично постаје хемијским дјејством, н пролази кроз тело у облику струје, брзином равном брзини светлости. Он се разликује од статичког електрицитета својим хемијским нојавима и својом свезом са магнетизмом." (Таб. 114. стр. IV). За тим говорећп о статичком електрицитету који се добија у Холцовој махини, вели се: пуштајући сада струју (из Холцове махине) по Јкицама, напупи се за неколико секунада батерија од шест боца, разлаже се вода, и чнне огледи с галванометром и Гајелековим цевима, као и нри дјејству галванских струја." (Таб. 123. стр. II). Онда какве су то „хемијске појаве" и „свезе са магнетизмом" по којима се динамички електрицитет разлжује од статичког, кад и ова,ј „разлаже воду", утиче на галванометар, дакле на магнетску иглу „као и при дејству галванских струја"? Ја сам и мало час навео сличну противуречност, којих у осталом нема мало у руконису г. Видаковића. 11. На стр. I. таб. 136-ог читамо: „Воластон и ФраунхоФер нашли су, да се спектар електрнчне светлостн разликује од сунчаног снектра присутношћу многих светлих линија, од којих нарочнто једна, што се на-