Prosvetni glasnik

ПРОФЕСОРСКИ Т10.105КАЈ

доциије предавати, да тек после пемачки језик и најзад стручна груиа нредмета. Исиитне групе велике су, јер их свега има 6. Кандидат који из главног предмета положи испит, има право да предаје тај предмет кроз целу гимназију или реалку, а који не положи добар испит из гдаиног предмета, али иоложи добар иснит из споредних предмета, може се погтавити за наставника ниже гимназије. Испит се дели на троје: на рад код ку&в, на клаузуру и усмени исаит. 1 За сваки главни предмет дужан је кандидат да изради код куће ио једну тему. Изузимајући језик на коме ће кандидат предавати, мора се тема увек да изради за испите из језика, математике и геограФије. Ако је кандидат изабрао као споредан иредмет класичку Филологију, тада је дужш1 да обради за тај предмет грчку тему иа латинском језику, те да иокаже знање грчке литературе и латинског језика. Осим ових тема, сваки кандидат добија иа израду код куће једну тему опште ФилосоФске, педагошке или дидактичке садржине. Тиме се „жели да да прилика капдидату, да нокаже стечено фнлософско образовање и с друге стране да покаже како је он размишљао и зна везу предмета из којих се снремао, као и њихов значај по опште образовање." За израду тема и то сваке иосебице даје се каидидату 3 месеца рока. На молбу кандидата овај се рок може иродужити највише још за 3 месеца. Клаузура захтева се за сваки предмет из кога кандидат хоће испит да полаже, изузимајући матерњи језик, ако је он узет као споредни предмет. Клаузура за главни нредмет може да траје 10 часова, а за 1 Правила о ирофосорским исгштима од 7. Фебруар^ 188 4 год. Т.Л" 2117.

173 сноредни 5 часова. С тога клаузура за главни предмет састоји се из два дела, од који се један ради за б сахати пре, а други за толико исто сахати по подие. Ако је историја главни предмет, раде се две клаузуре: једна из историје онште, друга из историје Аустрије. ЈесТаственичари имају да раде две клаузуре : хемичари место клаузуре раде нотиуне анализе у лабораторији. Филолози имају да раде клаузуру на латииском језику, а они што полажу испите за живе језике, на језицима за које су се јавили. На усмепи исиит иуштају се тек они, који су добро израдили све теме и клаузуре. Исиит иочиње главним иредметом. Испиту беспрекидно мора да ирисуствује директор испитне комисије и најмање два члана. 0 сваком кандидату води се иарочити протокол. Само је оиај кандидат испит положио који је показао довољно знање из свакога предмета на по се. Одличио знање из једнога нредмета ие може се узети у олакишцу за иедовољно знање из ма кога другог нредмета. Испит могу поновити иосле једне године само они, за које испитна комисија нађе, да им је сирема таква, да је носле једне године могу иоиунити. Али ако комисија нађе, да је кандидат у сваком по гледу неснреман, може му одмах иосле ирвога испита закратити поновни испит, и такав се за навек одбија од школе. И у Немачкој мипистар иросвете поставља чланове исиитне комисије и уједно им одређује круг њиховога рада. Кандидати се јавл>ају неиосредно исиитним комисијама. Оие имају право да реше хоће ли кандидата у онште пустити на исшгг, па за тим какна му се учитељска способност може да иризна. Ово обоје решава се на основу кандидатових сту-