Prosvetni glasnik

ПРОФЕСОРСКИ ПОЛОЖАЈ

1 72

Немци иду најдаље. Они траже нспит зрелости на немачкој гимназнји, не нризиају чак ни испите зрелости на ма којој другој гимназији. После исиита зрелости захтева се за наставнички иоложај Факултетско образоиање. И у томе — ван Бугара — нема изузетка. Тражи се Факултетско образовање и то на философском Факултету за гимназије, а на политехпици за реалке. Разлике се чине само у времену. Маџари, Аустријанци и Хрвати траже 4 године универзитетских студија, од којих 3 морају бити на философском Факултету, а Немци се задовољавају са 3 године. То је што се самог времена тиче. Али и то време се још ограничава. Изузимајући Хрвате, сви остали нротежирају своје велике школе. Маџари траже университетско образовање на онаквом Факултету, где су обавезни предмети угарска историја, угарска књижевност, угарска историја цнвилизације; Аустрија само по изузетку иушта на испите и оне, који нису учили на аустријским великим школама; Немачка без изузетка захтева да се од 3 године универзитетских студија бар две нроведу на немачким великим школама. У Енглеској само су уни верзитети оксФордски и кембрички нризнати за сирему паставника за средње школе. Ми смо иајтолерантнији. Ми нрво, не тражимо испит зрелости, па и не условљавамо ни један течај на нашој великој школи. Они кандидати који су ноложили иснит зрелости и свршили Факултет философски или нолитехнику, јављају се за наставнике средњих школа, и тада се нријављују за Професорски испит. У Угарској нроФесорски је исиит оншти, стручан и наставан. У општи исиит

рачуна се зиање маџарског језика, маџарске историје и литературе; стручан иснит мора се полагати из два или три наставна предмета, који се предају у средњим школама и паставни иснит, иоји обухвата основно знање педагогмје и знање новије исгорије недагогије. (Јва три испита једнако су важна. Они по реду иду овако : Најире се полаже општи испит из предмета који обухватају оно што се тражи од испитаника као од Маџара, а то је маџарски језик, историја, литература: за тим долази иснит из основа философије, из целокунпе педагогије и новије историје педагогије. После тога стручан испит и најзад треба кандидат да докаже да он разуме и метод предавања и да уме да иредаје нредмете за које се испитује. Само су овакви испити у Маџарској иризнати. ПроФесорски испити положени ван Маџарске у опште не иризнају се: По изузетку може Министар просвете иекоме иризнати и такав исиит. Исиитне комисије поставља министар просвете. Ко једном падне иа исииту може га поновити тек после једпе године. Пре тога времена не може се поново испитивати. Исиитне комисије имају своје седиште при университетима. И у Аустрији одређује мипистар просвете испитне комисије на годину дана. У Аустрији тражи се на првом месту да кандидат докаже да је снреман у философији и педагогији. Ово се мотивује тиме, што се узима да сваком наставнику, па ма које он предмете предавао у средњој школи, потребна је ФилосоФија и иедагогија. На друго место ставља се матерњи језик или језик којим 11е кандидат