Prosvetni glasnik

професорски поло/кај

Па и у Бугарској не може кандидат иостати одмах „проФесор". Најпре треба да је „иолнонаемни учитељ", па тек после изнесног ииза годииа долази па стенен проФесора. По положеном ироФесорском испиту и доказаиој практичној снреми за наставника, улазе кандидати у средње школе. У Угарској вели се „да редовни проФесор средње школе може бити онај угарскп ноданик који је нримерног владања п који има нроФесорску диплому." Сне иаставнике ноставља удржавним средњим школама министар просвете, у онштинским одбор ошптииски, у религијским владика, а у закладним натронат, који закладом уиравља. Оамо директоре иоставља Краљ на нредлог министра нросвете. У Аустрији моги бити постављени за сталие учитеље (проФесоре) само аустријанци. Као сунлентн могу провести само две године. И Аустрија не ирима странце у проФесорску службу. У Немачкој директора иоставља владар па предлог министра просвете, а проФесоре министар ио предлогу директора и провинцијске школске унраве. У Енглеској бира и иоставља директора школска комисија у чији реон школа спада, а проФесоре поставља сам директор. У Хрвата директора поставља краљ на предлог банов, а проФесоре поставља бан но предлогу одељења за богочаст и наставу. Они се тамо зову први учитељи. У Руса директора и инспектора постанља министар нросвете на предлог попечитеља учебнога округа. ПроФесоре нредлаже директор попечитељу учебнога округа. У Бугара постављају се директори указом, т. ј. по предлогу мииистра просвете поставља их Књаз, а учитељи свију степена могу бити постављени или указом као и директори или „приказом", то ће рећи нретписом министра просвете. цросветни глаоник 1889

Као што вам је познато, у нас поставља министар нросвете предаваче и учитеље, а Краљ иоставља указом супленте, ироФесоре и директоре, и то све на нредлог министра просвете и црквених нослова. Дужности и арава директора и ирофесора у средњим школама нису свуда једнаке. У Угарској дужни су директори у целим гимназијама да предају 6 —10 часова. Про Фесори су дужни да предају 18, а пајвише 20 часова. Ну ако се предмети тако распореде, да пеком од проФесора дође већи број од 20 часова, тада оп добија за вишак хонорар. Али ни у ком случају не може један ироФесор примити више од 25 часова педелшо. То је крајња граница до које се може проФесор радом у школи оптеретити. У Аустрији дужни су директори целих, т. ј. осморазредних гимназија да предају пигитшп 5, а тах1тит 8 часова, у нижим гимназијама ипштшп 10, а тахигшт 14 часова. Међу проФесорима чини се разлика између оних који предају језике и друге предмете. Они што нредају језике могу имати тахјшпт 17 часова, а сви други редовио 20 часова недељно. У Аустрији је већ самим уређењем удешено да је овакву норму могућно извести. По закону у осморазредпој гимназији, мора бити један директор и 10 сталних учитеља, од којих су осморица проФесори. Оамо професорима поверава се предавање латинског, грчког, немачког и земаљског језика, историје н геограФије. За математиКу, Физику и природне пауке има два стручна учитеља. Сви остали предмети, ко.ји овде нису иобројани, имају се иоделити на директора и 3 наставника. У нижим гимназијама мора бити један директор и 4 редовна учитеља (нроФесора). 23