Prosvetni glasnik

гимнастикл и њеЗин утицај на иародне задаткв

275

љивати Јелине за општу народиу заједниду нрема туђим елементима. И не знајући за Дарвинову теорију о усавршавању расе и њезине законе, стварали су они гимнастиком све савршеније и савршеније нараштаје. Њихове гимназије радиле су ли у једном правцу, то су били заводи за телесно вежбање и напредовање из којих је тек одрастан, снагом и срцем пренорођен Јелин ступао у незавиеан и самосталан живот народни. Они су пр' показали шта вреди хармонично, свест] 1 но образовање ума и тела, и отуда се и данас многе њихове друштвене и политичве установе сматрају као узори. Њихови јунаци су били нроји по снази, демони по радњи, а богови по слици. Један Леонида са свих својих 300 другова биће кроз све векове узорита слика јунаштва, родољубља и личног пожртвовања, а таквих јунака је било много у Јелади. То се најбоље види из аихових пародних игара, у којима је гимнастика имала вазда свој сигуран темељ. И докле год је било тих слава народних , дотле се и земљингге народног живота на коме се тако силно развила гимнастика, напајало оном моћи која је потицала са моћног врела тих игара. Ето, за то треба гимнастисати, за то нокренути струју која ће прожмати цео народ н заинтересовати све слојеве његове. У велнкој, уједињеној Пемачкој, у којој је од ночетка овога века па овамо све до данашњега дана доста срећно изведена мнсао о народној гимнастици , гимнастише готово све — од људи највишега иоложаја, на до најобичнијега радника; од људи дубоке старости , па до оних наивних малиша, који тако јако уживају у леним нокретима и веселим гимнастичким играма. Еолика се л>убав иоклања гимнастици тамо, види се најбоље из броја гимнастичарских задруга који

иде у хиљаде, и броја чланова који иде у стотине хшвада. Та популарност гимнастике учинила је те се снага и здравл>е германске расе подиже и унапреди јаче за ово последњих неколико десетина година, него пређе кроз читаве векове. Да је од куд сразмере између броја становништва и броја тих задруга у нас та иста која је и у Немачкој, ми би требали да имамо око 130 задруга , а ми се и са овом једном дружином једва таворимо. Код нас се у последње време доста писало и говорило о гимнастици. Ми имамо доста писаних и преведених, мањих или већих, књига и расправа из науке о чувању здравља и неговању нашег иодмлатка; ми имамо доста методика из којих се од реда види од коликеје важности и по школску наставу гимнастика; ми смо баш са овога места чули пре неколико година једну беседу о гимнастици; ми смо гледали „женске сузе и гимнастику" — али нити су те „женске сузе'> учиниле штогод , те сузе које умеју да разнеже и најтврђа срца, да смрве и разбију оркан који је почео беснити у мушким грудима каквог салонског јунака, нити су ти говори и сниси оставили у нама бог зна каквог трага, јер ми у погледу гимнастике тек ако смо одмакли за две три стопе од оног места, на коме смо били пре неколико година.... Али , не ! Нешто се инак учинило и за ту туђу кост, Код нас је — на артији — гимнастика обавезан нредмет за мушке и женске основне школе, она се „нредаје" и по гимназијама, реалкама и свима осгалим средњим заводима, а „то је доста за репрезентацију с поља" — па крај! Толико сам спомепуо о томе, тек да се зна, а ми хајд да захватимо у корен гимнастике и да видимо у кратко: чиме и како нам она користи, како она данас стоји нрема општем образовању, према 35*