Prosvetni glasnik

375

изашли би без су.мње другп размери, јер би тада резултат био, да по готову, сви изостали ђаци од школе спадају у она села, која су удаљепа од ње, другим речма да велика већина ако не сви оболели и умрли иду тамо. Мучно је да како захтевати у нангим нриликама, да свако село гради себи школу, а да би се то како год и иостигло. мијенамјош могућно издржавати у свакој школи учител.а. Из оспоиа неће се моћи овоме злу доскочити, док се не спроведу друге за економске нрилике потребпе и корисне ипституције. Али што би се и у овоме часу могло учинити, то је проучити тачно положај школа и одстојање од иосетилаца њезиних и гледати да се бар онде изведу промене где је то могућно. Школе које су рђаво ноложене у хигијенском погледу, преместити из мочариих, мијазматичних места у здравија, а одвећ удаљене зближити иосетиоцима то премештајем школе на згодније место, то отварањем ближе школе онима, који су најдаљи од ње. За то још ие би нужно било нодизати нове шволе „по плану", јер би привремено могле иослужити обичне зграде но селима, које би стизале за прве разреде. Ни увећавање броја учитеља не би за ову промену било од потр.ебе, јер су опи већ ту, и само што би се с обзиром на дечије здравље разместили подесније. Свакако би нри тим делимпчним променама требало настојавати, да из наведених разлога школе не остану уза цркву, већ да се оделито подижу тамо, куда посетиоци могу лакше да доспеју до ње. Тмме би се истина ученицима отежала посета цркве, али ова бива у данима кад нема школе и нада у ретко, те ђаци отуд не би имали штете, као кад морају дневно да долазе па то место. По све другачије стоји са нашим школама у брдским пределима јужних и за-I

падних округа. Овде .је, као што рекох, ученик повремени становник школе ; он се у њојзи б.ави све то дуже, што му је више отежан саобраћај с кућом, те мора у зимње доба, кад западну сметови, да пробави у њојзи по више недеља. Први поглед на ове школе увериће ј 1 нас да су као већииа наших сеоских школа, одвећ тескобне за ђаке што ту уче п сганују. Таква зграда, будући малена, не може мпого ни да уступи за стан ученика. Обично се одвоји по једтга омања стаја и у њу морају сви да се сместе. Како у овим просторима тешко да има ђак по 2—3 кубна метра ваздуха за дисање, то би се здравље ученика брзо порушило, да није срећом на тим зградама често рђавих ирозора или врата, кроз које, и кад су затворени, без нрестанка куља чист ваздух с поља. Тако дакле место крвне болести, које би се морале излећи у том стешњеном иростору, опажа се понајчешће нахлада па ђацима што леже близу прозора, игго је на сваки начин мање зло. У тим собицама смештена је и сва храна, којом се ђаци питају за време док станују у школи. У влажној топлоти, та ће храна брзо да убуђави, те се у соби задах од мемле вазда, меша с уквареним ваздухом што га деца издишу. Нарочито се опажа тај з^дах, кад се с чистога ваздуха уђе у такву собу. Да овакав ваздух може с временом да ослаби и најјачи организам дечији, није ми потребно. доказивати. Ваља само иогледати у лице такве деце, па ћемо одмах опазити ио бледој кожи, да им оскудева и добар ваздух и добра храпа. Често се догађа да се овима двема уквареним срединама удружи и трећа, а то је вода. Где је нЈкола у нездравим долинама а служи се бунарслсом водом, ту је већ самом водом здравље дечије стављено у нитање. На,