Prosvetni glasnik

ШКОЛЕ СРБА У УГАРСКОЈ И ХРВАТСКОЈ

403

Од писаца, које сиоменусмо у ирошлом периоду, видимо и сад: Захарију Орч>едина, Јована 1'ајића, који је у току ова ева деценија дао у штампу своја најважнија дела, Вујановског, Мразовића и још неке друге. У овом времену појављује се међу књижевницима срнским Доситије, да наткриди висином својом све сувременике своје. Крај њега можемо да сноменемо Мушкатировића, који је са пословицама народним почео да објављује благо наших народних умотворина, Глишу Трлајића, Саву Текелију, Еманујила Јанковића, Алексу Везилића, Вићентија Рајића и још неке друге. Веома је знатно, што су у овом времену иокренуте и новине српске. Ове су излазиле под насловом „Сербскаја Новина" године 1791. и 92. (Митрополит Стратимировић препоручује их свештенству своје епархије циркуларом датира-' ним 6. Септембра 1791. године). Године 1793. и 94. излазиле су повине под насловом „ Славеносербскија Вједомости." Ко је те новипе у Бечу покрепуо. ко ли их уређивао, није до сада објашњено. Српске књиге штампане су већином у Бечу код Курцбека, који је на то имао нарочиту привилегију. Ову штампарију ирекупио је 1791. године Стеван Новаковић. Године 1795. продаоју је заједно са добивеним правом свеучилишту будимпештанском, те су од тада штампане српске књиге већином у Будиму „писменима краљевског свеучилишта." Осим тога постојала је српска штампарија и у Венецији, где су такође неке књиге штампане. Доситије и Еманујил Јанковић, штампали су књиге своје у Лајисику; Доситије их после штампао у Бечу. Рајић је нрви део своје историје штампао у Петрограду. То, гато у српским крајевима не бе јагае гатампарије много је сметало разви-

јању српске књижевносги. Што пак у средини српског народа не бејаше српске штампарије, криве су власти, које су отварање српске штампарије у коме месту носред српских краЈева забрањивале. У том погледу, власти су руковођене чисто политичким разлозима. Да је било Срба, који су хтели да отворе штампарију или у Новом Саду, или Карловцима или у Земуну, или у другом ком месту, показује нам молба, што су је због отварања српске гатампарије, поднели тамишварском сабору 1790. године, Еманујило Јанковић из Н. Сада и Петар СтеФановић из Земуна са својим другом Дамјаном Каулицијом из Новога Сада. За Јанковића се зна, да је свршио медицину, па је после нарочито изучавао штамиарску вештину, да би само могао добити право на отварање штампарије. Ну, у тој жељи, нашла га је и смрт 1792. год. Међутим и сам сабор тамишварски тражио је, да може иародним прилозима отворити народну српску штампарију. У следећем, ми ћемо изнети и саборско регаење, и мишљење краљевскога комесара и нридворне комисије с погледом на тај предмет, па на последак и највишу царђку одлуку. 1. Саборско реилење. „Кад би се сопствена илирско-влашка типограФија у средини народа установила, го би се знатна корист задобила за тај фопд . (Разуме се народни фонд за просветне цели.) А има, као гато је речено, сународника, који су обрекли на себе узети, да се то подејствује и да саразмерно годигање прилоге за тај фонд учине. За сад има за такву типограФију придворни типограФ од Курцбек искључиву привилегију, која ће још неколико година трајати. „У призрењу пак тога, што народ не само нужпе школске и црквене књиге из Курцбекове тинограФије на рђавом папиру 51*