Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТ НОГ САВЕТА

и т. д. ади н ово. у.зсто из једног од најбољпх програма гимпазија и реалака, држим, да је довољно да покаже: како учење Геометријског цртања треба да је у исто време и почетнпца Геометрије, и лепо геометријско цртање. М. Недељкови& с. р. За овпм је Савет прпступио коначном решавању питања о „Геометријским цртањима" и одлучио је ово : I. Да се „Геометријско цртање" од г. Стојапа Марковића, не може нримпти за школску употребу. II. Да се „Геометријско цртање" од г. Еосте Ивковића такође не мо;ке примитп за школ. ску употрибу. III. Да се „Геометријско цртање" од г. Владимира Зделара, проФесора ужичке реалке ; може примити и о државном трошку штампатп за школску књигу, пошто га ппсац претходно поправи по примедбама г. г реФераната с тим, да при штампању држи коректуру г. Васа Димић ради исправке ногрешака из језика, којпх у руконису има. Г. г. реФентима је одређен хонорар и то : г. Милану Капетановпћу двадесет (20) дннара; г. ЈосиФу Шмиту четрдесет (40) дин. и г. Васи Димићу осамдесет дин. VI. Прочитан је реФерат г. г. Стојана Марковпћа и Љубе Ковачевића по кривицн г. Петра Милетпћа учитеља, којп су г. г. реФеренти написали на полеђини акта ио кривици овог учитеља, Савет је усвојио мншлење г. г. реФераната и одаучно : да би г. Петра Милетића, учптеља, због неморалног владања требало отпуститн изучитељске службе. VIII. Прочитан је реФерат г. Влидимира Малике о рукопису „Прнмери за пемачку синтаксу" од ' г Мите Живковића нроФесора, којн гласи : Главном Просветном Савету, По одлуци Главног Просветног Савета од 2. Фебруара ове год. прегледао сам рукоппс „Прнмери за немачку синтаксу" од г. Миге Живковића, проФесора I. београдске гимназије,

Како потреба, коју тежи да подмири ова школи намењена књнга, још до сада није подмирена, сматрам за дужност, да се одазовем жељи Главног Просветног Савета, и да дам своје мншљење о тој књизи. Но ценећи стварну корист шкоЛе и све оно добро, које долазп од ваљане школске књиге не могу, а да овде пе искажем своје сажаљење, што се у нас врло тешко долази до такве књиге а нарочпто су у томе најнесрећнији уџбеницн за живе језике нарочнто за немачки. Ноглавито су два узрока, који саречавају, да једном школа дође до ваљане нсмачке наставне књиге, и то еу на ирвоме месту изра(јени ирограм ио овомс иредмету, који св-мора сматрати као најбољи и не сме се ни у чему дирати, а друго чудновате ошне г. г. референата. За потврду овога навестп ћу само ово, п молим Главни Иросветни Савет, да ме стрпљиво саслуша. 2. Сентембра 1887. г. прочитан је на 348 састанку Главног Иросветног Савета реФерат о две немачке књиге за I. разред средњих школа, од којих једча није ни била Главном Просветном Савету поднесена, и у то време кад се о њој решавало , била је већ давио распродата. Г. реФеренат вели: „Оне су обе израђене врло добро и ја бп их нреиоручно мииистарству за намењену потребу а нарочито ирву, која је израђена пајмарљпвије и са свим ностуино. Оне су обе но изради боље од данашњег „немачког буквара," који се унотребљује у нашнм средњим школама. Но оне ни једна нису израђене према наставном ирограму. Наставним програмом пропнсана је књига ; ,Немачка Граматика" по Трауту од Ст. Д. Поповића за сва четпрн нижа разреда гимназије, и ио њој је програм израђен. Ако бнсмо дакле њих усвојплп, ми бисмо морали да мењамо сам програм, а ако оставимо нрограм, онда не можемо према њему примити ни једно од поднесених дела." Обе ове књнге су буквари, који стоје са свим одвојено од Траутове граматике, и пре него што се она мо,же прећи, мора се нрећи букварски део, којн у исту није увршћен. Но у одлуци Главног Просветног Савета вели се, да се с обзнром на то, „што је престала потреба, да се сада ове књиге унотребљују, ии једна од поменутих књига не може н примити као школска књнга."

2*