Prosvetni glasnik

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

тако су тесно један за други везана, да ирегледајући једно мора се имати пред очима и друго. С тога ће мене Гл. Иросв. Савет извинити, ако се једног и другог дела у своме реФерату дотакнем. ГОто се тиче реда најбоље ми је ићи за писцем, али опет, што заједно иде, заједно ћу и помињати. I. Проота реченица. 1. Гола (неразвијена) реченица (Види сннт. 1. § 2. § (а), 3. § 1, 2, 3, 4, 5, 6. — 4. § 1, 2 (Нап.) 3. — 5. § (а. б.) — 6. § 1. 2. (1. Нап 2. Нап.) 3. 4. Примери 1. веџбања треба по овоме да обухвате 6 параграФа или 20 тачака. Из самога броја реченнца впди се, да није у вежбање ушло све оно, шта наведени параграФи захтевају (Немачких је реченица 10 а сриских 22). За што је писац примере о конгруенцијн прирока с подметом одвојио и уврстио у засебан одсек (стр, 39. в. VI. конгруенција; види спнт. 31. § 1. а. б. в. 2, а. б. в. 3. а. б. - 32 § 1, 2, 3, 4. — 33. § и 34. §), не могу себи разјаснити. Кад се једном говори о простој неразгранатој реченици, онда треба да ученик дозна све. што се ове тиче, и не ваља данас говорити нешто, а тек за годину дана оно друго, кад се једно без другог пе да ни замислити. Сами пак § § синтаксе, на које се писац овде позивље, врло су сумњкве природе. На пр.: У 2. § вели се: „Реченица може бити а) нроста, која је састављена само из подмета и прирока и она је гола, ако је састављеиа из једнога нодмета и једнога ирирока." Но овој деФИницији била би на пр. речепица „нешто цвили" проста, јер је сасгављена само из подмета и прирока , што се не да порећи, а реченица: „нешто цвили у Стамболу граду," бнла би гола, јер је састављена изједнога подмета и једнога прирока, а ово не стоји. Да је писац оно, што је казао за просту реченицу, исказао за своју голу и обратно, онда би та деФиниција била истинита. Осим тога термин „гола" избачеп је и из напреднијих немачких граматика, које нашу просту неразгранату (неразвијену) реченицу зову „ћег сепк еш[асђе ба1* а не пос-Исг У 3. § каже се: просте реченице деле се: 1. на реченице за тврђење . . . . 2. на упитне

реченице . . . 3, на речепице за могућност . . . 4. на реченице за жељу ... 5. на реченице за морање ... 6. на реченнце за заповедањеИз које је граматике писац оваку поделу цриао, није мм познато. Но да таквих и још чудповатијих нодела имапо старијим немачким граматикама, не порнчем. Али је писац требао проучити, шта је добро а шта не ваља, и не износити нама које каква испредања немачких граматичарских мудрнчења. За нас важи само ово: Свака реченпца може бити или аотврдна плп одречна и спака од њих може бити реченица 1, тврђења, 2, питања, 3, жеље и 4, заповеди. Реченице. које писац зове реченице за морање, спадају у његов б. §, о којем ћемо коју ниже казати, а реченнце за могућност спадају по наведеним примернма у одељак о особинама у употребљавању времена и начина у независним реченицама, али о томе у целој синтакси ни помена нема, У 5. § правило а) није доста јаспо и у б) у примерима: ®ег ЗЗШег т|1 еЗ. Зтет&е [тв еЗ. Зф ћт е§. Жх ижгеп е§ није, као што писац вели , заменица е§ подмет, већ именски део нрирока (аВег 1(1 еЗ? ®ег Шо1ег, Зтетће, тф, гојс). У 6. § 1 калге се: „Глаголски прирок је и неодређени начин заједно са којим помоћним глаголом за начин ((бппеп, ћиг[еп, тодеп, ти[(еп, [оКеп, гоо11еп), којима је неодређени начин донуна." — Ово правило нема места према оном, чему ученике учи српска синтакса. (Види синт. Ст. Новаковића чл. 8). Неодређени начин је именски облик глагола и као такав саставља оп са помоћним глаголима начина именски а не глаголски прирок, у коме су помоћни глаголи начипа саона а неодређени начин именски део арирока, дакле спада у 2. напомену 6. § 2. У 6. § 2. наводн се пример : Зф тоаг аи[ заименски део прирока, којије казан прилогом. У тој реченнци није аи[ прилог, јер би то морао бити п у реченици ег 1[1 поф пјф! аи[ (де[1апђеп), коју иисац наводи у 13. §, где говори о елипси и елинтичним реченицама. У б. § 3 и 4, говорн се о томе, како се прирок слаже са својим подметом; о томе говори се и у II одсеку у 17 § 3. п у III одсеку у §§ 31. 32, 34. Цравило 4. у 32. § нејасно је и у својој другој половини са свим ногрешно, јер у реченицама: 63 т [1 пкђ! тет ЗЛап(е1, е§ 1 |"1 бејпег