Prosvetni glasnik

548

књижввност

раку „издаје он себи сведоџбу о своме иовршноме знању, несолидном раду и иотпуној несиремности за иисапе школ. лат. граматике". Зар и то не зеа г. Т., да у тгостајању облика владају једни, а у ностајању сложених основа други Фонетички закони ? Зар не види г. Т., да су 8СГ1р-81, пир-81, 80гр-81 облвци перФекта од бсгЊо. пиђо, вогћео, а његови глаголи аћ81Н0, а1з8о1уо. ађзогђео е!с да су сошрозИа, у којих је ирви саставни део предметак аћ (који испред с, 1, р гласи аТзз), а другп саставни део глаголи: 8И10, 8 о 1 уо , зогћео (рГ. аћ8огр-81) е!с. У глагола аћрНпео је предметак аћз, а други саставни део глагол 1епео. Исто тако је у глагола бићзсгЊо, биђзесо е!с предметак 8и1) и другн саставни део глаголи: зспћо, зесо е1с. Најпосле нека зна г. Т., да није ни крајњи глас 1з од предметака ађ и зиђ тако постојан, као што га он истиче. Тако на пр. избапује се ћ из предметка а!) (ађз) испред т, V и р, на пр. а-то^ео, а-уе11о, а8-рог1,о, и у предметка зиђ испред 8, на пр. 8и-8р1С10. Осим тога претвара се ћ од предметка 8иђ једначењем у други сугласник, на пр. кис-сигго, а у предметка аћ претвара се ћ испред { у т и затим ово у сродни с њим самогласник и, на пр. аи-^его. аи-Ги^о е.1:с. Ето до каквог је послетка дошао г. Т., који се по своме незнању захукао нз све снаге против непобитних граматичких закона. Али није ни могао друкчије проћи. Јер он сам не зна шта говори, већ посрћући из једног несмисла у други, долази до некакве „плаве магле", кроз коју он, чини ми се, гледа на све делове латипске граматике. Али нека је доста о томе. Пођимо даље, да се види како г. „стручњак" у опће „ради" и израђује на чисто ! На стр. 269. каже г. Т.: „Свршетак Малинине примедбе § 1,7 гласи: Од имевице иг1)8 (град) гласи садашња оспова иг1); но пекад је гласио Кот. игђеб, а основ I игТз!, отуда и сада Оеп. р1. игђшт". За тим додаје своје умствовање: ,3а то што од субстантива игЂив деп. р1. гласи игЂшт, основа му је игМ. А да је Кот. зд. овога субстантива некада гласио игђез, и то није истина. То је наиисао г. Жалина не разумевајуКа ове речи ШвајиерСидлерове: 8о гв1 (Јег 8(атт уоп иг1з тсМ игЂ, зопАегп етзГ игЂез, Иапп игМ. Ту иримедбу имао је Швајцер-Сидлер у I. издању своје књиге (1869.), а изоставио ју је из другога издања (1888)"

Пре него што одговорим г. Т-у на његово умствовање, питам га, зашто баш наводи само „ свршетак" те примедбе, а не целу примедбу ? Просто за то, што се је сетио, да ми је на претходним страницама (од 263—267) подметао, да не знам, за што сам основе 8. деклинације поделио на копсонантске и вокалске. Овај начин подметања мпрпше са свим на ону Лавијеву Фразу: „\ г 1х риепз сНдпаа атћа§ез 1'а11епс1ае Ме1 ге^шгеге." У првом делу ове прпмедбе, који је г. Т. с намером изоставио, види се јасно, да мн је иозпато, зашто је некпм именицама у Оеп. р1. завршетак 1 -иш. Ако г. Т. (као што на стр. 266 иише) мисли „ да се ионајвише најчистије нађе основа којој речи кад ее одбије наставак О-еп р1 ја му то пе поричем, али ће му изићи то исго, што сам ја казао: „Основа најлакше се добија, кад се облику Оеп. 8§. одбије наставак 18; оно што остаје може се у опће сматратп као основа." Тиме не тврдим да је то увек чиста оспова, али код копсопангских и вокалских на и је то с врло мало изузетака непобитна истина. Ако ли постави г. Т. за главно правило извођење основе од Оеп. р1., ондамусе ових изузетака нагомилава много више, и он тиме отежава ученику учење (али г. Т. воли да ученик буба целе листове изузетака и особина, као што о томе сведоче §§ 29—38 његове граматике). Сада ирелазим на само његово резоновање. Г. Т. вели: „За то што од втзг , и1гз деп. р1. гласи игМит, основа му је игЂг ." Ту се г. Т. врло вара; јер заборавља на најобпчнији појав у свима језицима, да поједине именице прелазе из једне врсте у другу или са свим или делимице. Тако је на пр. реч „мати" имала иекада облике ио особитој врсти старинских основа без наставка, а сада има без наставка само N0111. и Уое. 8^., а осталимје падежима прешла међу речи женскога рода, које имају у N0111. 8§. наставак а (дакле из консонантске у вокалску деклинацпју). Исто тако прешле су свпма падежима речи „ дело, слово, коло е!с." из консонантске деклинацпје у вокалску; јер се њима оспова некада свршивала на ес. Али се ова основа у облицима који немају наставка крњп тако, да крајње с отпада, па се онда за накнаду глас е, оставши на крају, нретвара снажењем у о Добившп на речени начин у основи на крају