Prosvetni glasnik

1с Њ Н Ш 6 11 II О С Т

глас о, помешаше се међу речи средњега рода, које имају за Иот. г§. наставак о. На псти начин прешле су имеиице небо и чудо у вт§. међу основе на о, сачувавши у р1аг. консонатску основу на ес. То исто видпмо и у самом старословенском језику у којем се на пр. ђ (а) и 1» (у) основе узајмично мешају. Тако видимо на прнмерпма: вогови, д8 ,\онн, гддсокн, бфсовн , садове, градовои1,гр«,\овомЋ ,дасу мпогеЋ (у) оспове прпмиле као наставак основн слог ов, који је код ћ (у) основа по гласовнпм законима зарад укпдања зева ностао снажењем од кратког основиног в. А обратно на облицпма беп. 8§. С1.1на, врадл, доил впдимо, да је тај &еп. 8§. начињен ио обрасцу ћ (а) основа, док су ово именице, које спадају међу ■!.(») основе, те им по овој врсти гласи (теп. син«, врт,д« дом«. Неће бити на штету, ако г. Т-у нзнесем и по који нример пз немачког језика. Именице: ЗЗаШ ®аКе, 39оде, ®га!е, ЗЗгиппе е!с. прешле су из слабе промене у јаку, пошто је падежни наставак слабе промене п нродр'о и у први падеж једн., те се узео као наставак за основу, којим постају именице јаке промене, с тога данас ЗЗаИеп (®а1!еп§), ШаПеп, ЗЗодеп, ©га1еп, ©гиппеп. Од именица мушког рода на г сачувала је само реч ®аје своју јаку промену, све су остале (као 4>Ше, 4>хјее е!с). нрешле у слабу, а именица &1гје, заменивши јаку нромену слабом, пзгубила уједно и свој мушки род и иостала 1'еншппши. Такви појавп су и у лат. језику, и међу такве спада и именнца игћб, за коју г. Т. категоЈрично тврди да је њој и сада основа иг1л, мислећи да је тпме нобио завршетак моје примедбе: „одименице игћз гласи садашња основа игђ; но некада гласио је Кот. 8§. игђез, а основа игћј, отуда п сада Сгеп. р1. игђшш.' То значп другим речима: именица иг1)8 нрешла је из Једне врсте у другу, сачувавши од старе осноие облик (Јеп. р1. игМиш. Нека г. Т. исноредн стари оодјк номинатива игћеб са садашњим номинативом речи ниђез и њихов генитив плур. од основе нак иг1л-ит и пи1)1ит, па ће на први поглед морати признати њихову сличност. Али су те речи до тих облика дошле свака на свој начин. Као што је именица пићев, која је некада у N010. з§. гласнла пи!)8 (1лу. Апс1г.), нримпвшп до своје консонантске основе наставак 1, прешла са свим у вокадску деклинацију, тако је обратно основа

549

игМ, одбацивши свој основни наставак 1, прешла у консонатску деклинацију међу лабијалне основе, сачувавшн од своје првобитне основе само (Јгеп. р1. иг1лит. Из овога може г. Т. видети, да сам се за своју напомену служно са свим другим извором, него што он наводи, тврдећи: „ То је нааисао г. М. не разумсју&и ове речи Швајцер-Сидлерове: Ио гзГ Лег Шатт ^оп иЉз пгсМ игђ, зопЛет егпз1 игкез Лапп игН. Ту иЈопмедбу имао је Швајцер-Сидлеру I. издању своје књиге (186'Ј), а изоставио ју је из II. издања (1888)." Биди се да је и ту сметала г. Т-у његова „плава магла", да онази у Швајцер-Оиддеру једну обичну штамнарску погрешку, а то је, да треба место «(1агт" читати „81апшг, дакле: „зоппегп егпз1 игОеа 81атт мг&г", и тада је оправдан нападнутн г. Туроманом стари N0111. игђев, који је он паф јетег рђИо1од1)сђеп 5а}|ипд8!са[1 држао за осиову на 8, од које би дакле но њему гласио на пр. ген. синг. у старом лат. јешку игћезЈз, а у доцниЈем игћеш. Али, на жалосг, неће наћн г. Т. у целој римској књижевиосТи ни једнога облика од ове ознове, макар претурио најстарије стубове и нлоче с натнисима, које он тако добро познаје (в. стр. 274. његове критике), Да је загледао у ма који речник, не би говорио такав несмисао. Јер би у сваком уз реч игђз нашао ово: иг1 )8 (и. огМз) еше пп1 ехиег ЗИпдтаиег итдеБепе б!ађ1. Ог1 >8 нђ1. у. огћ18. Али за Бога, г. Т., нисац „јединосиасавајуКе " (сгр. 819.) лат. граматике, хоће силом да докаже, да је Малина незналица и несолидан радник, који гимназије у пашој отаџбини сматра за земљиште, на коме је врло згодно оиерирати скоЈекаквим обманама; а кад овамо а оно хоће да изађе на вндело оно што Гете вели : Фес јсђПттјЈе 91еЈћ ђае! јј! гп ћес 2БеИ, ћег јеђеп 6е1пе8д1е1с|еп ђа(1. Другу нак ногрешку: „8о 181 с1ег 81атш уоп иг1 )8 пгсМ иг\V исправља Швајцер-Сидлер сам, и то тиме, што то у другом издању изоставља. Тако ради, г. Т-е, прави научник који се не да овладати дажним стидом због своје погрешке, већ ову искрено прнзнаје и хита божанској испши на сусрет. Оснм тога овде сам доказао г. Т-у да сам и нејасно Швајцер-Сидлерово правпло разумео и разговетно протумачио, док г. Т. од јасних и разговетних правила, која преводи, наирави филолошки мућак. 71*