Prosvetni glasnik

554

ПРОСВОТН

Е БЕЛЕШКЕ

најбоље шкодске уџбенике и за књиг^ инсане за народ. * * * Пољско свеучилишге у Лавову — има у оној, 1890.-91., шк. години овај број наставника: а.) у Факултету богословском: нроФесора и доцената — 10; б.) у Факултету иравничком: редовних ироФесора — 9, ванредна — 3, делегата ирив. доцента — 2, титуларпа ироФесора — 3, доцеита — 4; в.) у Факултету философском: ред. проФесора — 14, ванр. — 4, титул. — 1, доцената — 13, професора стенографпје — 3 ; свега дакле у сва 3 Факултета — 66 наставника. * Женскињс у дублинском свеучилишту. — Ове јесени 18 младих девојака полагало је испит у свеучолишту у Дублину; од њих 9 је добпло сведоџбу бакалавра, гђа Греј диилому доктора ирава, а мис Џонпт проглашена је „та§јз1:ег агМит" у ппјповијој литератури са сведоџбом првога реда. . * * * Телеснавежбања у нетроградскпм основнил школала — још нису обавезиа. Петроградски школскн одбор оставиоје физпчко васпитање деце доброј вољи самих уч-итеља п учитељица: ко хоће да предаје и телесно вежбање, добро ; ко неће, нико га и не гони. Разматрајућп ово питање, одбор је иашао да већина школа нема ни потребннх локала за рекреацију. * * * Нови аеростат (ваздушна лонта). Шведскп ннџинир Геденборг нзмислио је пачпн. да удесн нов аеростат, коме се може давати правац какав тц је угодан, п шведскије краљ одредио комисију, да нснпта овај новп нројекат. Аеростат Геденборгов нма облик џиповске цигаре, која хвата 9 метара у пречнпку и 60 метара у дужнпу. Лопту крећу иротиву ветра 8 електро-мотора од алуминија, с 50 коњских снага. И с једне и с друге стране чамца утврђена је по једна ваздушна лонта, која се може пунити и испражњивати. За војие смерове лоптп се прпдружују торпеде, рекогносцирски апарат н нољскп сигнал. * * * Казиви „Мала Русија" и „Украјина." Чувенн галички историогра® ПструшевШ на-

ппсао је, поводом критике па „Историју руске дптературе 4 од Ом. Огоповскога, ове напомене о називнма „Мала Русија" и „Украјипа:" — Вогдан Хмељницки (козачки старешина), кад је био наумио ослободпти јужно рускп народ нспод властп пољске, почео је употребљавати за сву јужну Русију, премавелпкој Русији, старипски назпв Мала Русија. којн су још у почетку XIV. века употребљавали галичко рускп кнезовн, због чега су и царпградскп натрпјарси тптуловалп галпчке миТрополпте т.г~ сјм гг.ца д'Рос^хд. Тако је на пр још г. 1335 галичкн киез Ђорђе, којн је живео час у Владпмнру, час у Лавову, у иовељн велнком магистру немачког реда потписнвао се: ио8 Оеогдшв, Бе1 ЗгаН ана1из 1)их Ш1ив Пиззгае Шшотгз (Карамз. IV, напом. 270). У осталом, и на западу је Црвена Руспја 6плкпозната под именом Мале Русије, што се впдч из ових речи Марина Сапуда у ипсму од 13. октобра 1334. Француском краљу Филииу IV. Ки881а МЈпог, С [иае с$и1'пмп1 ај) осси1еи1е сит Ро1ои1а. а тепЛе аи(еш сит ХЈн^апа, е!с. КгсгзШапп, 81и(11еи и1). Мапио баии(1о е1с. Мипсћеп, 1855., р. 105.).. Ирема том је правилно употребио овај иазив за сву јужну Русију н руски цар Алекснје Михаиловић, придружујући, на молбу Богд. Хмељницког н малоруског народа, ослобођене од Пољака руске области Великој Русији г. 1654. С тога је, даље, погрешно н неистпннто тврђење пољског повесничара Ј. Шујског, да је назив Мала Русија изналазак московски, том приликом (при ослобођењу и здружпвању с Вел. Русијом) тобоже нр-ги пут употребљен. — Исто тако, Пољацп с нравом називају целу јужну Русију с обе стране доњега Дњепра Украјином , јерје иоменути део Русије био нанајкрајњој.т.ј.југопсточној гранпци пекадашње Пољске, чији источии крајњи део Пољаци зову и земљом на Кгезасћ .." Слав. Изв." * * * Број ученика у Северној Амернци. Цо извештају вашинктопске школске управе за шкелску годпну 1887.-1888. впди се, да је Г. 1887. од целокуцпог броја становиика свнх ЗдруЖених Држава сев. амернчких (59,470.630) бпло 11,547.575 деце у добу од 6-те до И-те године. А , број свих ученика, кога му драго узруста, у школе уиисаних, изпосио је у год. 1887.-1888. свега 11,952.204. Средња цнФра иохођења школе бпла је у тој год. 7,952.607 ученпка, или 65„°/ 0 од уписаних. — Целокупна сума школских трошкова пзноспла је 122,455,252 долара.

Издаае краљ. орпске државне штампарије

Одговорни уредник МИЛ. МАРКОБИЋ