Prosvetni glasnik

просветне белешке

553

деклинације т. ј. гсврег." Нека загледа г. Т. у речник, па ће видети на првом месгу уебрег, уебрепз ш. и за тим уеврег, уевреп вечерњача; вече, Из овога се види, да је ова нменпца ће^егосШоп. Истина г. Т. не пориче, да постоји и А1)1. 8§. од \'еврег по 3. декд., али он тврдн, да оспм Аћ1. нема другог облпка по тој декдипацији. По којо.ј декдинацији је беп. у овој реченпци: уезрепз ИНиз веси!о тапе е!с. Аиаоп. ер. 19? На стр. 276. (н још једном на стр. 290. ас11).) ппта г. Т.: „ Шта Ке међу изузецима као маскулинум 1аГег, кад нсшред има најаре аравило, да су тазсиИпа све речи г,а 1ег*. Зар г. Т. не зна, да су завршетак 1ег у речи 1а1ег и наставак 1ег на пр. у ра1ег са свпм раздичпи. У свакој ваљаној граматнци пма одмах у почетку науке о обдицпма напомена да треба разликовати завршетак од наставка. Тако се на пр. свршују сатриз и §епиз па из, алп сатриз нма наставак 8, а §епиз нема наставка. Ади оваке важне напомене нема у лат. граматици, коју је паписао г. Т., јер по његовом питању, које јегоре постављено, излазп, да је њему завршетак п наставак једно исто. Што сам пменпцу 1а1ег уврстио међу именице апзег е!с., учинио сам с разлогом; јер су основе ових именица постале паставком — ег, с тога п гдаси беп. в§. од 1а(ег-1а1еп8. Да је ова именица п^стала паставком 1ег, којпм постају пмена радних дица, морао би њен Сгеп. 8§. гдасити 1а1пз, пошто је у овом наставку (1ег) е непостојано, а то не стоји. Тако се и ту г. Т. затрчао. Ади је нрошао, као што пролазе сви који се истрчавају п протурују своје ,знање". (^ио гцпв ез<; (1осИог ео тоЛезИиз ти11а зе јдпогате соп1'Ие1иг. На стр. 276. (п други пуг на стр. 303.) износи г. Т. ово моје правило : „Род именичких основа на I и (1. 1.) МавсиНпа су имена, која значе мушка дица, за тим: рез нога, 1ар1з

камен, раг1ез дувар и све пменице на бз (Оеп. — Шз) осим тег§ез сноп, која јеТегшптит. 2.) Кеи1га су само: сари! глава, те1 мед п сог срце." За тимдодаје: Из ирвога иравила излази, да међу речима, чије се основе свршују на с1 и (, нема нити {етгпгпа нити соттипга. Р М. заборавио је на именице дигез, аМез, зедез, Гедез, апаз, тегеев, ресиз; аззгз, сизргз, које су наиред у §. 8. назначене као {етгтпа; ието је тако иишуКи ово иравило заборавио на субстантива сотез, гтегргез, засегАоз, оћзез, ргаезез, еиз1оз, која су гакођер наиред у §. 8. назначена као соттипга ." Е чудне логике! Амо каже у почетку речеиице: г. М. заборавио је на ове н ове речи, а завршује реченицу, да су у Малинпном §. 8. назначене као {'егшпша или к:ш соштппја. Најпосде претиоставимо, да их н нисам навео у §. 8., зар не бн се то видедо и из наведеног правида? Кад су тазсиНпа само пмена, која значе мушка лпца, за тим рез, 1арГз, рапез п све именице на ез ((теп. — Шз осим шег^ез 1), а пеи1га само сари!, те1. п сог., питам г. Т-а, кога рода могу бити остале именице осим женскога? Да сам на посдетку на овом месту поновио §. 8.. зар мисди поштовани читалац, да би био г. Т. задовољан? Не би. Казао би: то је са евим излишно, јер је то већ напред споменуто, као штоје то казао, разуме се без разлога, — на стр. 276 (за 1а1ег), на стр. 278. уз §. 19. И на другим местпма. На стр. 277. ппше г. Т. ово: „У §. 11■ броЈИ г М. у основе на — 8. А отворимо најновију „научну" латинску граматику 1иа1етгзске РогтепЈеЋгс, Ђеаг1еИе1 ^оп Ј)г. I 1 )-. 81о1в, иа ирочитајмо ирве речи о вокалним основама. Прве речи гласе: „ г-8ттте. Еш г-81атт гз1 ®гз." Немам ове дат. граматике, али ипак се не устежем казати г. Т-у, да његовим реччма не верујем. (овгширк се)*

ПРОСВЕТНЕ БЕЛЕШКШ

Руске држанне преиије. — На издавање премија у спомен Ломоносову за особито значајне проналаске и открића у Русији и за најбоље сдисе из руске и сдовецске фидодо-

гије одређено је ^уџетом за 1891. год. 1000 рубаља. Осем тога ће министарство народне просвете издати у новој години 5.500 рубаља на премије цара Петра Ведикога за