Prosvetni glasnik

578

апиисник ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВВТА

I. Прочитан је и примљен записник прошлога састанка. II. г. Стев. Д. Поповић, под чијим председништвом треба да се састане одбор, којн је Савет изабрао на прошломе сасганку за решење питања о уџбенику пз Физике, реферовао је Савету шта је по овоме питању досле урађено, напоменув, да се одбор није још могао састати, докле се не добију одговори од чланова из унутрашњости, којима је писано, и докле чланови из места не проуче претходно пптање, о коме имају да донесу одлуку. Даље, г. Поповић је изјавио, да ће се на одговор нз унутрашвости чекатп до идућега састанка Гл. Пр. Савета, а тада ће се питање о уџбенику за Физику изнети па дневни ред пред Просветни Савет. Савет је примио на знање овај извештај г. Поповића. III. Прочнтано је писмо г. министра просвете и цркв. послова од 6. овог месеца, ПБр. 17.129., којим се пита Савет за мишљење о квалиФИкацији г. Мирка Пејића, који моли за место учптеља рускога језика. Савет је, прегледав сведоџбу г. Пејића са 6 против 3 гласа, одлучио: да се г. Пејпћу не може признати квалиФИкација за учитеља рускога језика, докле не би нретходно положио испит нз овога језика. IV. Прочитано је писмо г. миннстра просвете и цркв. послова од 8. овог месеца, ПБр. 17.471. којим се упућује Савету на оцену молба с документима г-ђце Даринке Николићеве, и пита се Савет за мишљење: може ли се г-ђци Николићевој на основу поднесених докумената допустити по молби полагање испита из туђпх езика. Савет је прегледао сведоџбе молнтељкнне, па је одлучио: да се г-ђци Николићевој може допустити да полаже иснит из Францускога, немачкога и српскога језика.

V. Прочитан је реФерат г. Ранка Петровића, проФесора, о рукопису „Ботаника за ниже разреде средњих школа" од г. Г Б. Козарца. РеФерат гласи: Главном Просветном Савету Одликован сам ретким поверењем, те сам позват да реФерујем Савету о рукопису: „Ботаника за ниже разреде средњих школа", од г. Ђ. Козарца. Приступајући овомепослу, не могу не споменути, да се и овај пут осећам у незгодном положају с тога, што нема прописаног програма ни за овај предмет. Усвајајући потпуно гледиште оних нашпх радина школских , да ваља пзрадитп с највише пажње, а на сталној основици, све школске уџбенике, инак унапред налазим, да се овај рукопис може иривремеио иреиоручити за намењену цељ, надајући се да и он, као један покушај, може што допринети изради деФинитивног уџбеннка школског, као што ће привредити и његови претходници. Ну да би се ипак некодпке олакше ствари псправиле, пре но што би се рукопис дао у штнмну, слободан сам овде скренути пажњу на неколике ситнпце. Писац је узео 27 представника Фанерогамих биљака од 27 оних разнпх биљних груна, што их једни ботаничари зову : Фамилије , а други: редови , и назвао је те групе на свој начин илеменима. Тако нсто узео је и шесг представнпка нз криптогамих биљака. Описујући једнога представникаФамилије, као даје писцу била намера, да пође од посебнога ка оиштему, али тешко да је довољно у томе успео. Почео је љутиКем — ВапипсиНиз асг1з (ма да је само у Бг-а Саве Петровића ово љутић, а у Панчића, у Хрвата, у ботаници К. Црногорца, па и Вука Варинковића, љутић је Вап асеШгаЛиз), али су »му "одмах и прва и друга алинеја са свим опште и апсграктне. Већ код ове нрве биљке толико је генералисања, да се никако и не осећа начело. Тако: уводи се подела органа, издваја се надземно, подземно и зељасто стабло; номиње се оплођавање биљке инсектима, а још није приказано никакво друго онлођавање; разликује се дво-