Prosvetni glasnik

ЗАПИОНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САПЕТА

579

сполии п једносполни цвет; уноси се готово права апстракција за намењени рззред из ембриологије биљке, т. ј да је љутићева орашица постала од једне плодне лиске (карпеле) — у оиште потапко се описује биљка.Затмм се ређа око десетак сродних бпљака, па се изводи и појам Феле и Фамилије (пишчево племе). За овим долази татула , онако исто опнсана као и љутнћ. Баш ако је овде требало п контрастом утврдити извесне појмове и ствари, опет за прво увођење у науку згодније је било бар оне две биљке променити, те узети другу за прву . као много простију , јер је Ђап. асггз врло компликован облик, који ће ночетпику допсти умор п изазвати страх. И овде је додирнута једпа још већа пзлншност него ли и ЛЈутићеве карпеле , а за схватиљу ђатку и права апстракција, а на име: да су чаша н крунпца татулипа постале од пет лисака, али су срасле „до крижака и зубаца", те се сада зову једноперне. Овако рана генеза мучно те неће пре посао наставе заплетати и отежавати. него ли што ће му ма шта допринетн. И даљим изабраним представницима исто се мора замерити. Тако УмбелиФере су представљене на ститку (Ђапсив Са>о1'а), који је п ситна цвета и сложена амрела, а пре тога није нигде поменут прост амрел. У КруциФере се улази с тарчушком (СарзеИа \>иг&а ран1.). На његову нлоду објашњавају се први пут саставни делови семке, а то је без сумње и сувише ситан објекат, поред онако лепа боба, пасуља и т. д. Исто тако објашњнвају се и котиледонн на пиревшш (РШсит герепк) и изводи се подела на монокотиле и дикотиле. На сличан начин описана су сваЗЗпредставпика. Ну у овоме опису пада уочиједна појава, која је свакојако носледица хитпа посла, а на нме, да се ни један опис ннгде пе наслања на пре гходне, ннгде се они не допуњују нити уноређују, него као да се пажљиво чува потпуна самосталност свакога од њих. Још се опажа једна појава при овим описима представника. Главни морФолошки термини третирају се као нешто са свим споредно, јер се објашњавају у заградама. Тако: ахенија, приперак, заметак , омотач , гроња, грозд, крстата круница, лапцетасто, стрелаИРОСВКТНИ 1'ЛАСПИК 1890

сто, стругасто лишће и т. д. А и иначе многе заграде азазвале су противно дејство: ремећење јасноће. На пр., говорећи о мртвој копривп, вели се: „Стабло у ње није као у многих других биљака, већ је четвртаста стабљика, која је коленцима (то су мање или више задебљала места на стабљипи) на члачзве (део стабла између два најближа колс.-да) подељена." Или у овоме ставу: „Л.ишће је у црвене мртве копрпве перасто-ребрасто, срцасто (у доњем крају шире него у горњем, а с два закружена режња при лисној основи), затубасто и ровашено (са оштрнм урезима а затубастим изрезима)." Тако је и ово: ,Плод је у татуле двоока (али због лажне једне преградице четвороока) бодљива чаура , а то је оплодгшца (спољашњи плодов слој који омотава и чува семе), која по сазревању буде сушна, па у татуле с врха пуца на четири капка, да растурн семе." Свакојако биће кориснпје по читаоце, којпма се намењује ова књига, ако се обиђу ове честе заграде, јер оне у ђачко.ј књизи само буне, па ће се онда можда лакше постићи и јасност и нрецизност. Пошто је пнсац утрошио две трећине ру. коциса на описивање представпика у Фамилијама, долази му у последњој трећини: „Ботаника н подела биља." Најпре је поменуто да је ботаника наука о биљу, да се биље храни и множи, те с тога живи , а не креће се и не осећа — па се за тим прелази на поделу биља (биљке са укритим и голим сем<зном , и биљке са спорама; за тим се казује како се развијају једне, па друге), а одмах за овим на поделу ботанике! Нема сумње да је овде са свим случајно ушла ова подела биља. Долази за тим: „ОрганограФија биљака с цветом. I биљии оргапи, II корен, III стабло, IV лишће , V цвет , "VI цветни омотач , VII органи за плођење, УШ плод." Према оним многим, напред изученим, биљкама и Фамилијама , могло би се очекивати миого више и јасности и прецизности у овоме одељку, али овај је део ипак далеко заостао иза „Оаиса бцљке " у Панчпћа „ Флори околиме Београда ". Заман ће се овде тражити онолико јасна прегледа онога богаства биљних 75