Prosvetni glasnik

586

почетку одлучено, да се редовне седнице држе у седмици сваке среде. 3. Да би било што веће сагласности у поступању и односу наставника спрам ученвка, савет је прихватио предлог и, према правилима о разредним старешинама, прописао : дежурство, време дежурања, упут у овом дежурању с погледом како на васнитну страну, тако н напредак ученика. Ево у главноме тих правила: а. За дежурног наставника : долази у школу свагда, кад се отвара, и остаје у њој док наставници не оду на последње часове; бива по учионицама непрекидно ире и између часова; надгледа ученике и ван учионица и опомиње оне по учионицама на ред и мир, а нарочито се стара, да их навикне у овом времену на читање и спрему из лекција; расправља све омање свађе и распре међу ученицима, мири и кажњава их; за веће и поновљене погрешке доставља их разр. старешини или директору; пази, да ли и редар врпга своје дужности, и ако би шта нашао за добро нредлаже савету. б. За разредне старешине: пајмање један пут у 10 дана сваки походи нредавање других наставника у свом разреду, испитује одмах и кажњава оне ученике, који су му с часова изостали без оправданог узрока, и води забелешку од казни учепика свога разреда иоред опште казнионице. в. За све наставнине: иоследњих часова пуштоју ученике но реду из учионица, којом приликом свраћају им иажњу на понашање у путу, на чистоту и чување својих школских потреба; извегатавају одмах после часова разр. старешине о изостанку њихових ученика и утичу разним начинима на поправку слабијих ученика, а нарочито чешћим пропитивањем и храбрењем у раду, да се све може иоситић, кад је ту добра воља, и т. д.

4. Да би било још већег реда по учионицама, и да би сваки од ученика знао своје редарске дужности, а нарочито, да би се отуда несугласице и незгоде избегле, и отклонпло дангубљење наставника око расправљања исгих, савет је проиисао правила о тим дужностима. Разредне старешипе објаснили су их својим учепицима и ставили па углед но свима учионицама с овим мотом: „Послугапос.т је душа школи ; Непослушнога ће казна стићи." Учите се дању ноћу!... „Људи са незнања и неуредпости Падају у зло и сиротињу." Ова сагласност ијачи надзор учинили су, да се осетио много бољи ред од нрогале гаколске године, а сразмерно је и много мањи број ђака кажњен. Исто тако иоказало се као практично и оно мерило против ђачких изостанака. Јер, док је у прошлој школ. години број неоправданих нзостапака био на 708, сада је смањен на 513, и то су већином учињени нре ове мере. Ово се може рећи и о прописаним редарским дужиостима. III. Настава. 0 самом предавању не би се имало шта рећи, што не би већ било познато. Односно предмета, тачно су нредавапи по програмима и свршени сви до половине Маја; за тим су у кратко пређени до испита. Ученици су се служили нрописаним књигама. Диктанда није било, али су учепици упућивани ио свршепим одељцима или читавим иредметима, да испишу из пређенога кратке изводе, као што је то било у: геометр. цртању, српском језику, зоологији (нреглед класиФикације), моралним поукама и т. д. Чипи ми се, да је један од главних узрока за недовољан успех у научним предметима и тај, што наставници нису