Prosvetni glasnik

585

РАЗРЕДИ

II.

III.

IV.

СВЕГА

н-а О

учен.

СЦ РР

казни

127

Од 127 каштига досудиле су разредне старешине 98, директор 23, а проФесорски савет 6, од ко.јих су три затвор, а три изгнање с правом на испит, и свих шест односе се па неморалиост ученичку. Највише су кажњавани за иеуљудно понашање, изостанке н неучење, а мање за несташност, неуредност и друго. Предузимане су иотребне мере за унаиређељешколскогреда и нчиретка. —Како у ииже гимназије долазе ученици обично од 10—12 година, ређе старији, то је време, кад је врло потребно, да школа не само учи но и васиитава. И сама иаука, не вреди ништа и пе чини човека човеком , ако се по њој не живи и не влада, те школа треба и на ову- страну да уложи ополико исто бриге колико и на саму науку, ако не још и у већем обиму. Нарочито кад се узме у обзир, да у овом погледу данас кућа не ради ништа, а још мање друштво. У напред мора се признатн да је у сваком ногледу тешко васпитно утицати на ученике: а. што је настава раскомадана тако, да ученици сваког сахата имају другог наставника пред собом; б. што сваки наставник има своје навике и начнне за наставу, које се ретко кад слажу са оиим својих колега; в. што сиротиња тешко притискује наше ученике, те се хране и издржавају послуживањем; г. што у школама поред мушке има и женске деце, на које је тешко применити све прогшспе казне; д. што се казне затвора не издржавају у засебним собама већ по учионицама и без довољног надзора; е. што ученици пајвећи део времена нроводе ван школе и њеног утицаја, а по кад

што се јога деси, да по неки одрасли ученик (од 15 год.) учи заједно с децом од 10 — 12 година. Ну све ово и многе друге тешкоће не оправдају опет школу и њене наставнике, те да се не сгарају како о напретку, тако и о васпитању ученичком. Тежак прекор и одговорност остаје свагда на школи и њеним насгавницима за сваки ђачки неуспех и изгред, како у школи, тако и ван ње. Све ово покретало ме је са савегом на измишљање разпих начина за, нонравку ученика, међу које долазе и ови: 1. Позивао сам у школу родитеље и домаћинеслабијих ћака уз извештаје разр. старегаина о двомесечном успеху, и указивао им на тптете и рђаве последице отуда. Саветовао, шта и они треба да чине од своје стране у том погледу, а на име : да пазе, иду ли им деца на време V школу, долазе ли по распореду на време кући, да их без дозволе не пуштају ван куће; да пазе с ким се друж,е, опомињу их чешће па школски рад и владање и представљају им користи од школе. Неки су били благодарни, други су се правдали, да то све чиие, алн узалуд, кад и сами не знаду на не могу да их коптролишу. Трећи опет: „Ја видим, да код куће не чита ништа, па не може ни знати. Не слуша често ни мене, а кад ја нисам код куће, онда још и горе, јер се матере не боји. Казните га! господине, Бог на ви." 2. Како се савет скупља само на позив директора и у његовим се седницама свршавају сви текући послови, који су законом савету остављени, то се доггђа да су ове седпнце доста ретке, и поједипи наставпици сметну с ума поједипе важније предлоге о напретву школином. Да би им се дала прилика, да могу н ово бдаговремено чинити, то је јога у