Prosvetni glasnik

п т и

бн им беду зима донела. Маторке се дуго и дуго труде , да их привол^ на заједничко иутовање, на их чак и гоне, али врло често бива, да многе нри свем том остапу, иа ако хладноћа наирасно луни, оие прозебу и поцркају. Оне, које се већ одваже на нут , без одморка језде кроз јужне земље Евроне, па опда иреко Средоземног мора у Мисир и Алгир, иа и ту се не задрже, него одјуре чак у далеке топле нределе Нубије, Абисиније, и по делој се средњој Африци размиле. Ма да је у тронима величанствена природа, опет ласге тамо не праве гнезда, не легу се и не невају, а то је иојмљиво, јер само весело срце може да иева, само љубав усхићава сгворове, а ње код ласга у разама урме и рајског дрвета иема. Оне се тамо одселе, да се исхране и да се митаре, па чим сиие нролеће, ето њих свију к нама као весница леног времена и буђења засналог биљног света. Са доласком ласта сви се сокови ночну живље крегаги: овде вам процвати кукурек и висибаба, тамо јагорчевина и љубичица, трава се зазелепи, и једним словом свеж, пов живот наступи. Домаћа ласга прелеги у једном сату десет геограФских миља, и њен нут из Немачке до средине АФрике ие траје више од 3—5 дана. По Дебуврију ласта прелети за саг 196 километара, много брлге дакле од пајбрже железнице. Кад може ласта овако брзо да леги, за што се и ми људи пе смемо надати, да ће доћи време, кад ћс се на елекгричпом балону исто тако брзо пуговати, као шго то чине ласте, јер би се кроз ваздух узела права, најкраћа лииија, и трење би било у многом смањено. Нашу данашњу вожњу, иза које је по брзипи стари свег далеко изосгао, још је Омир у Одиееји прорицао, како ће временом људи ватром кола терати и брже се возиги.

ц Е 809 У Африку путују кукавице, журе, нрепелице, славуји, црвенДаћи, смрдивране, иупавци и т. Д. Само до јужне Европе путују чворци, на нам се враћају рано с пролећа, пре него шго се снег отоиио. Роде се селе већином у Индију, али многе пређу у источни Судан и ту пробораве натпу знму. Еад већ дође време, да роде старој домовини рекну збогом, оне прво држе смотру над својим члановима, па кога нађу да је слабуњав и неиодобан за велики штрапац, оне га убију, али ношго неке презиме и код Дариграда, биће да су то магорке, које пису биле баш за убијање, али ипак нису тако јаке, да иду у ностојбииу тигра и наочарке на замовник. Роде при летењу образују троугао, с најискуснијим вођем нанред; гако исто иугују ждралови и дивље гуске. Добре летелице путују дању, рђаве ноћу. Разлике између најраацјег и пајиознијег доласка свих селица јесте седамнаест дана и никад више , а биљке услед хладноће могу да буду по месец и по дапа од цвегања заустављене, из чега излази да се селице држе календара, а биљке иак зависе од лепог или ружног времена. Једна гуска, названа чавка, живи сгално па јужним обалама Француске. Та исга нтица живи и на обалама Источног мора, у које море пе улази голФска сгруја, те се зими већином замрзне, али ипак осгави заливе несмрзнуге и гигпаке, које птице лугајући траже, те се из њих храпе мекушцима и црвима. Ова чавка уједно леги живи и на обалама Гренланда и Шпицбергена, али кад зима сгегне и дебела ледена кора воду покрије, тада се и чавке преселе на Француске или бригапске обале, које млака голФСка струја заиљускује и загрева. Из овога се внди, да сељење и пуговање није пенгго с природом врсте нераздвојно спојено, него по-