Prosvetni glasnik

п т

јом него с Африком. Овим се доста потарђује хипотетично, потонудо когшо Л.смурија, које је спајало Мадагаскар с Ипдијом. Осим паших стадпих птица додазе к нама зими и многе северие, воје тамошња јака зима прнмора на јужиије нутовање, где је зима вазда бдажа, као н. пр. свидорепа и дабудови. Досељенице иди паше сталне нтице, да се зими исхране, морају бити или барске птице, на јести у млакама иди брзим рекама из муља црвиће и мекушце, иди пакбиги зрнашице, на јести семенке. Кад би снег тодико нападао, на покрио коров, све би те нтице иронадс, али природа је бескрајно мудра и целисходпо уређена, па свему стаје на пут, шго би могло другог истребити. Највећи снегови затрпају само урвине и брдске котлове, а низије и заравии само се тодико покрију, кодико да траве и усеви не нрозебу, а цеде гранате стабљике нашег корова остану слободне у ваздуху, показујући гладним нтичицама своје плодове, пуне семенака. 'Гудио је да све биљке поврх спега имају такве нлодове, које семе чврсто чувају, да га ветар не просне. Носмотримо мадо чичак, јер њиме се хране чешљуге, зебе и још мпоге друге невачице. Код њега је опшга чаша огворена, докле год је у цвету, ади онога часа кад се цвег заилоди, врх се од чаше почпе скупљати, а кад семе буде зрело, гротло се толико сузи, да о испадању нема ни говора, на ма највећа олуја дувала Тако је исто код боце, чкаља, чешље и осталих комнозита, а њих највише и има. Други су распрострањени нлодови чауре, којих има од тројаке руке: које пуцају ј капцима, жиљем и дирама. Најмање их пуца поклопцем, који ботаничари зову тобоцем, и оне показују врло неудесну направу за чување семенава, али овде спадају већином отровне бшнке, које нтице иросвеши 1'ласник 1890

н ц е 611 не 011 ни окусиле. Опе, ко.је на дирама (рупе) пуцају, већ сигурније загварају семе, јер су рупе мале и налазе се на врху чауре, која је дубока, на се тек онда могу семенке извадити, кад је птице кљуном озго разбију. Код чаура, које се жиљем расплаћују, збиља би семенке дако испале, али обично кришке имају чекањасте длаке, које тако једна према другој стрче, да им увек испадање осујећују, као што леп нример ноказује гороцвет. Махупе и орашице такође се добро држе, тако исто крупе код трава, бобицс никако не отпадају, као у боровнице, после клекиња, којом се вељар храни, код брекиње по готову не, чијим се плодом косови придржавају. Шшнарице од чегинара, које чанкају алписке чавке и крстовљуне, висе до самог лета на гранама. Код гимноснермије у плоду су четири гола семена без ноклонца, али својим ћошкасгим странама тако су приљубљена и стисла се, да се такође чврсто држе. Пошго се зими снег и отаиа, нтице попабирче много отпаднутог семена и са земље, при чему их нарочито потпомаже одличап вид, којим све остале створове превазилазе. Довде је у главним потезима псцрпен живот птице, где смо се морали на много места дивити и чудиги њиховим радњама, довијањима и сиди, која их руководи, да целисходно раде. Љихов цедисходан рад иазива се инстинкт. Ташенберг га врло згодно објашњава: „Ипстикт је потпуно оправдан фидософски појам за цедисходан рад без свести о сврси." Како ни човек није од њега сдободш, то је онда неправедно одрицати животињама наметну радњу, ко.ја иочива на размишљању. ИнстиЕтивие сурадње нрирбђене. Млада пчода радидица саграђује ћелпје (»д воска без унутства, исто тако правилно, као и њенн нреци; краљица, чим је оставша 79