Prosvetni glasnik

616

Страх. — Оиај је осећај један од најрапијих, који је код деце примећен, акоји се примети нри трзању услед каквог непадног звука, и то још у добу од неколико недеља по рођењу, што се обично ирати дреком. Једном детету, које је имало 4' ! . месеца, уобичајио сам да ублизо произведем необични (гласни) шушањ, што бејаше за њ особита радост; у исто доба једном нроизведох такав шушањ, који је нзгледао на хркање, што од нре нисам чинио: иа што дете ногледа узпемирено и отпоче да дречи. После два или три дана, иретпоотављајући да је прошли нокушај заборављен, поновим га, на што је дете реаговало као и пређе. Од прнлике у исто доба (137-ог дана) ја му се примакнем награшке (окренув леђа), па онда застанем, не мичући се: на што деге гледаше натуштено и изненађено, па и заплакало би се, да се нисам окренуо, јер се тада његово лице развуче у осмејак. Добро је позиато, да се и старија деца веома плаше од какве неодређене плашње, као и од мрака, или при прелазу из каквог мајушног места у прострапу дворану, игд. И сам могу да наведем нример о детету, о коме је реч, које, кад је било у 2'Ј 4 године, унесено у зоолошку башту, радоваше се при иогледу на јелене, срне, антилопе, итд., па за тим и саме тице, као ној и др., чињаху му толико радости, као и оне домаће животиње, само бејаше доста збуњеио ири погледу већих животиња, које су затворене у великим гвозденим крлеткама. Доцније би чешће рекло да би хтело опет да види животиње, које су затворене у мањим крлеткама, али не и оне животиње у кућама; а то не можемо никако да узмемо да је из страха. Ие бисмо ли имали нрава сумњати, да су ово неодређене , већ да су са свим реалне плашње у деце — која немају никаквог искуства — као наслеђени еФекти

реалних опасности и нижих нразноверица за време давиашњег дивљачког доба. Оно се са свим подудара са оним што знам о добро развијеним карактерима, који могу да се јаве у раном добу живота, па опет да ишчезну. ОсеКаји задовољства. — Може се претносгавити као да дете осећа задовол>стио још за време сисања, и да баш онај израз, који се тада јавља у дечијем жмиркању служи као доказ овој иретноставци. * Једно се деге смејало кад му је било 45 дана, друго пак у 46. дану; и ово су били у истипи осмејци, видљиви знаци задовољства, јер су им очице блистале од радосги, нри чему им очњи капци бејаху овлаш притворени. Осмејци јављаху се махом при угледу њихове матере; отуда су вероватно исихичког порекла; међу тим ово друго смејало се често и доцније, чему је узрок био и можда какав унутарњи осећај задовољсгва, јер се том приликом иије ништа десило (с ноља), што би га изазвало да се смеје. Кад му је било 110 дана, бејаше веома обрадовано свирком на клавиру, тако исто и кад је опазило моје лице. Том је приликом пустило неку врсту шума, што изгледаше на почетни смех. Овде изнепађује поглавито узрок забаве, као што је то случај с досетком код одраслих особа. Кад се оно пре три или че • тири недеље забављало, у тренутку кад је опазило изиенада познато лице, биоје узрок томе свакако тај, што је тада добило ио једну зврчку по посу и образима у знак шале. Меие је у први мах изненадило, што сам опазио код детета, које је било у трећем месецу, такав расиоложај; међу тим не треба да губнмо из вида: како врло рано почињу кучићи и и мачићи да се шале. Са четвртим месецом дете је дало видљива знака, у који се не може да посумња, да му се допала свирка на клавиру; тако у томе видимо