Prosvetni glasnik

623

— као што ои иа 258. стр. вели — занста., иажљиво ароучио ову Малинину трсКу деклинацију јер би био у § 27, 2 наишао на реч 1»а1из. На стр. 280. вел.и г. Т.: „ Има аовелики број свршетака од врло обичних речи, који се нигде овде не могу иодвссти: на ир. М а с е (1 о Масе<1 бп 18 Македонац, АПоћгох — А11 оћ г 6 § 1 в Алоброжанип, С ар р а (1 о х — С а р р а(1 б с 18 Кападокијанац, а е ^ и о г — а е ^ и б г ј з море , аЈ8'аз — §• г §■ а и 118 див, ра1из р а 1«(118 бара и т. д. ит. д," За именицу ае^иог наведена је основа у § 5, 1', а за раЈиз у § 26, (1 мојега чланка. Што се осталих речи тиче, нека упамти г. Т. ово: „У свакој ваљаној граматици (била она латинска или немачка или ма која) издвојене су у засебном одељку све именице, које су у језик, за који се пише граматика, прешле из других језика, на се у њему одомаћиле. Ту се показује, да ли су се те речи са свим изједначиле с домаћима, или су сачувале по коју особину." Реч МасеЈо, коју г. Т. у истом смислу потрже .још на стр. 277. и 283., порекла је грчког Махебо)г и Сеи. ву, гласп јој Махеббгос ; дакле има у основи омикрон, т. ј. кратко о, које је сачувала и у латинском језику. То исто важи и за Каппабохас. где је у основи омикрон. Исто тако .је АПоћгох туђа реч (име племсна у набропској Галпјп) и у грчкој деклинацији дознаће ученик, да има ова реч и грчкп Асс. в§. А11оћго§аи Асс. р1. А11о1)1'0§аз. Грчка реч §1§аз сачувала је потпуно грчку основу. Исто тако сачувале су своју основу грчке речи ћераг, а<1атаз, е1е. рћаз, аепј^та, ерј^гатта, роета, којпх се г. Т. тек доцније сетио, и о којима (опет зарад више табака) пнше којештарије на ор. 281283. За последње три грчке речи са основом на — та!, дознаће ученик у грчкој деклинацији, да пмају у Ва1. и Аћ1 р1. поред Љив и 13 (н. пр. роетаИз). — Из овога се види, да сам омао потпуно право, кад сам ове именице, које не спадају у латинску деклннацију, у своме чланку изоставио, не обзирући се на то, што их је г. Т. у своме § 29. међу чисто латннске речи стрпао. Оспм тога писао сам тај чланак у оквиру програма за V. разред, у који не улази грчка деклинацијп. Кад будем штампао своју „евентуалну лат. граматику«, наћи ће г. Т. све оро у одсеку : „грчка деклинација §§ 112 - 113.» -

Тиме је завргаен један одељак критике г. Туромана. У њему се он заиста показао такав. за какног је хтео истакнутп мене (а односно и г. Ђају) на стр. 258. своје кри;ике. Алп њему није било ни на томе доста — да се његовим речима послужим — „оперирати с којекаквпм обманама" у овом одељку, већ се у одсеку, којп следује, снрема, да ноии'опаним читаоцима покаже иеке опсенарске „огледе« (стр. 280), који најмање долик\ју посленику на пољу науке. „Сад да учинимо један оглед ", вели г. Т., „ове процедуре каква би оила, кад би ученик хтео тражити генитив које именице. Рецимо*, каже г. Т., „ тражи ученик ген. синг. речи п о х (ноК). Где би је аотрижио? Вез сваке сумње међу речима, које се у ном. синг. исто тако свршују нч -х. Шта би даље чинио ? Тражио би који иример на ох, аа би нашавши V о х-V о с ј з иовикнуо као оНо Архимед еХдгјха (ваљда егдгјха), Дакле пох — посјз !" Тај оглед чини г. Т. према §. 29. своје граматике, те критикује управо сам собе. У његовом §. 29. гласи тачка 23. (у I., II. и III. издању) и 10. (у IV. и.јл ..) овако: „Кот. ох, Сеп. ос 18, као: \'ох уосј 8 глас, Сарра(1ох—Сарра(1ос18 Каиадочанин." Премањему склопио би ученик, као и г. Т„ ген. синг. посјв . Дакле му правило Туромановог § 29-ог нпје нпшта помогло. Облик носУз нашао би ученик тек онда, кад би га срећа нанела на примедбу. Али ће рећи г. Т., ученик је ипак нашао, што је тражио — ген. синг Добро Како ће сад нравити ген. плур., кадје у ово 23. и 10. тачки његова 29. §-а изостављен образац, по коме се та имеиица мења. Ученик ће је, но свој прилици, мењати као \'ох, те ће направити ген плур. иосШт. Из овога се види. да је основински принцип поузданији од Туроманова, јер јч именица пох смештена међу основе на -1 (у § 26, а. мога чланка), те ученик дозпаје не само ген. синг. већ и њену потпуну промену. — Најаосле нека допусти г. Т. ово скромно питање: Одакле је он узео дуго о у речи Саррас1ос1з, кад је оио кратко. Приметиће можда на ово г. Т.: „Па ја имам ено у IV. издању сада Сарра <1бс18". А ја му на то одговарам: „Зар је др. Туроман тек 1888. год. дознао правилаи квантигет ове речи?" Наши су сентиманп училп још ио III., а неки и ио II. издању Туроманове гра-