Prosvetni glasnik

К Њ И Ж Е В Н О С Т

0 22 Цуа: а) на 18 (-те). Гетпшшт само Vј8", и додаје: „Има само један јединн зиШапНц на 18, деп. гггв, и то дИз иацов, и г. М. каже, како су ева 8Х1]181апиуа на ?з (-гггв) та8сиИпа. и Тако исто чини наш критичар ииже уз § 16,, где подвикује: , као да има бар иедесет субстантива на г«." Попипет регс1ј1ит Ш18 егит^ие! Ту износи г. Т. иравило тако, како га је он осакатио у злурадој намери, да мене понизи. Зар се на овакав начип пише критика, ионижава писац н вара читалац? Ево тога мојега правила, из кога ће свакп видети, да се израз „сва суистантива " односи на све тачке под а, /?, у : „МазсиНпа су сва зи1)81апИуа: «) на -18 (—11*18). Геттшит само \ Ј8 (сила); /5) на -18 (-епз); у) на -08 (-оп) и бг (-ог18). Гепццјпит само аг'оо8 и агћог (дрво). Жеи1гит само 08 (уста)". И ово је правило од речи до речи прештампао г. Т. у сиојој критици на стр. 299. Зар га није стид „оиерирати с којекаквим обманама." На стр. 278. наводи г. Т. из мојих правила о роду основа нан ево: ,Деи1га су сг. • бића^агШуа на еп (-11118) . МабсиНпиш само рес1ен", папослепита: „Јесу ли пеиЦа иЦатџп, ИНсеп, согпгсеп?" Тојеисти начинкритиковања, као и мало напред. Хоће барем да превари оне, који нису читали мој чланак, хоће по што по то уза сваки § нешто да каже (само да истера више табака — јер од квантума зависи и цена његове науке), а не ггата, да ли то, што каже, има основа у науци , и да ли се то слаже с карактером поштена човека- Молим поштованог читаоца. да загледа у § 14.. (1. у мојем члаику (Просв. Гласник, страна 940.), па ће видети , да тамо стојн ; ,Ма&сиИпа су ресГеп чешаљ и имена, која значе мушка лица, као согпгсеп трубач, еШ-у Износећи ово тако, као да нисам согшсеп е1с. споменуо , захтева г. Т. да буде сноменуто : да су тазсиИпа и.мена, која значе мушка лица. А шта захтева он па истој страници, и то одмах после речн „согшсеп", прелазећи на мој 19. §? Еаже: „Овај иараграф састоји се из самих излишних ствари. Зашто је овде излишно говорити о томе, да су „тазс. симо тШапИг-а, која значе мушко лице", наиоменуто јс веК нииред." Г. Т., као ш'1'0 се види,

не зна сам што говори. Нанред тражи , да буде спомеиуто, а овде каже, да је нзлншно, па ииак тврди, да је н напреД казао , да је то излашно. Е каква му је то кратка намет, кад не зна, шта 'је у нретчодној врстиказао! На стр. 2;9. износн г. Т. са својим нрамедбама ово правило из мојега § 26.: „Основе, које амо (т. ј. у основе на ј) спадају. пмају овакве завршегке : ћ) — Ш1: ае81аз лето е»с.; с.) - ШИ: уиЧив врлииа е(с.; — (I.) — сН: 1'гаиз превара, 1аи8 похнала, Ггопв лншће, §1апб жпр е!с. к — Уз тачку I).) додаје он: „АсвСаз има у ген. алур. ае&атт,; зарјето основа на г ? Уз с.) иита : Зар од игНггв није ген. илур. огНт-ит, те основа дакле тгШИ Уз <1.) иита: „Која су то још зи\)з1атша осим ових са основом на ■— (И, иа да се можс реИи „еГс."? Ево му одговора на нрво питање јз тачку ћ»). Основе именица (као аевказ, Пћегив, С1уНаз...) постају секундарним наставком 1аи, дакле нм је основа па -1, што се видп п из облика Оеп. р1. на пр. сШ1аИ-ит. Впд8а11. Са1. 40, 2.: ХЈтћгенив, ^иос1 111 0-а1Иа ие§о11а1и8 ега1, рппспрИшз сЈуИаИиш по4из ега1. — Сае8. ћ. 0. IV, 3, 1.: ћас ге 81§пШсап шадпиш пишегшп с1уПа1дит зиат \1т 8ибИпеге 11011 ро88е. Нсто тако код 1л\ г . 1, 43, 5. — Ошп1. 2, 16, 4. ећс.—Да овим основама Оеи. р1. поред обичног завршетка на ит гласн II на Гит, казао сам у својем § 27, 2 — и то је у мојем чланку иогрешно, а у § 34. Туроманове граматике, где се то исто каже, то је иравилно (!!). Одговор уз тачку с.). Да је основама на 1иИ у СГеп. р1. обично завршетак ит (дакле У1г1и1ит), казао сам и ја у својем § 27, 2. Али су ипак овпм именицама — основе на -1, јер су постале секундарним наставком -1иИ, као што се то види на Оеп. р1. уп ОШит, којп г. Т. може наћи у овим местима: Ари1. <1е та§. 73., Гаи1. N0!. сагт. 10, 34., Ји1. Уа1. уег. §еа!;. А1ех. 2, 21. и Шп. А1ех. 4.8 На његово треће иитање, уз с1.): која су то још бић^апШа осим ових (т. ј !гаи8, 1аи8, 1 гоIIз, §1ао8) са основом на - (Н, па да се може рећи „е!с.", одговарам, да сутојошна пр. ра1из (осн. ра1исН), П1си8 (осн. тсисН). Мислим, да сам тиме задовољио г. Т-а, и оправдао своје е!с. У осталом, могаоје г. Т. уштедетн себи бруку с носледњим иитањем, даје