Prosvetni glasnik

ЕЊИЖЕВИОС Т

025

сам гонорио мало шше, сузбијајући абркане иојмове г. 'Г-а, који је и 1а*ег (као и овде) хтео отерати у групу основа на -1ег. Што се пак тиче речп \ег, могао је г. Т. г.ећ по самој дужини вокала е опазити, да то ннје првобитан облик; јер је уег постало од уе^ег, и то синкопом гласа 8 и па тим коитракннјом 6 + 8 У ДУГО е. У истом 29. §-у 8, а. своје граматике износи г. Т. ово правило: на аз имају -аиз: аез1а8 — аеб1а41а лето , а е I а з ее/;, 1 Г1>ег1аз слобода и исто тако саа остала абсгракта на а 8. Но а п а з-а п а И з иатка, т а 8таг18 мужјак, уаз (треба уак) таДј« јемац, таб уазЈб суд, ав аббЈв ас (римски новац). Газ аравда и пе1'аз грех јссу ј и<1 есНн а ћ Ша. Грчка табсиПпа имају ап 118, фсминина асПз, пеи(га аПб: дакле 1 § а з-§ 1 § а п 118 дав , Р а 11 а 8-Р а 11 а (Н 8 (богиња) Палада. (За неутрум нема аримсра)." Нека сада претура ученнк целу лат. граматику Туроманову, хоће ли доћи до тога, како гласи ^еп. зц. на пр, од ,,1ашраз луч". Ако је ученпк узме као латинску реч, онда ће направити оваке облпке генитива: 1атра1,Ј8 (према ае81аз), 1атра,1;јб (према апаб), 1атра118 (према таз), кгарабЈв (према упв) и случајно бн му изишао прави облик ћипраЉб (према уаб). Али овд реч није датпнског већ грчког иорекла (Ааџтихс), те ако се то учепику каже, он ће оида стајати на раскршћу, ког је она рода, јер од тога зависи завршетак генитива грчкнх именпца по Туромановом правплу. Потражпће дакле у Туромановој граматнци правпла о ролу имеиица. И пгга ће наћи ? Ево шта ? „МазсиНпа су грчке речп на аб, апШ (§ 37,1, а)" и впше ништа. На основу „такве јасности" тражнће сада „коректан генптив" ио своме начину. Одредп сам род тој нменнцп, т. ј. узме матерпнскн језик у иомоћ (као што то код ђака обично бпва), те према „дуч" узме 1атраз као тазсиНпит, и ето тн „коректна " генитива — 1атрап1Ј8. ,Место три врсте довољнс би оилс три или четири речи а , обичпа је Фраза г. Туромана, којом се толнко иута служпо у својој критпци, кад је њега издала досетљивост и није могао изопачити по које од мојих нравпла. Ова се фраза лако да црименитн овде и на многим другим местима његове граматике. Кад је већ хтео држати се старога нринципа, могао је

просто казати: „Апстракта на а.ч имају аМб". Ево 5 речи место његових тринаест. Да г. Туромана, творца оиих огледа, уверим, колнко ми је омидео његов филолошкп експериментални метод, и уједно да докажем читаоцима, да је тај Туроманои пронадазак најбоље средство, којим ће се за свагда ућуткатп об с1игит е(, шрис^епз, изиосим п другу тачку истог § 29, 8. 6. Ево, шта у њој вели г. Т.: (, Речи на ез од чести су рапзуПаћа: а е с1 е з храм, с а е с1 е з убпство, и и I) е з облак; од чести ппрагхбуПаћа са основала на (1 и ( (одакле на један мах основе код г. Т-а) генитнв Н1з, еНб, е 118, хсНз, есПз, есНб: Н'1 Шз: Со те з..,; на еПз: ађл е 8..; на еПз : ^тез..; на ТсНз ођбез..; на есНб:ре8... и на есПб: ћегез.. . Аез туч има аегјб, Сегез — Сегег 18 Церера , ргаеб јемац р г а е (11 б." Ово је здиста јасно најлошијем ученику. Но узмимо најодлпчнијег, па нека направи генитив од тегсеб. Ево свих генитива које ћемо од њега чути: тегаз (преиа ае<1еб), тегсШб (ирема сотеб), тегсШз (ирема а!мез), тегсеЦб (нрема ди1еб), тегснНб (према оћзез), шегсесНз (према ред), тегсесИб (нрема ћегеб). Па кад му се обедежи квантитет последњег сдога шегсез, он би онда, кад би овај бпо код г. Туромана исараван, направио мање облика, на име: шегав (према аес1ез), тегсеИб (прс;ма аћјез), тегсесНб (према рез) и тегсесШ (ирема 11егез). Зарад иоследњег случаја нека г. Т. изводи иоиравити у овој тачки кв.штитет овнм речим с: рез (а не рбз), дијез (а не дитеб) сотеб (а не сотез), оћзеб (а не оћзез). На овоме било би већ доста, да се ноштовани читалац увери о тој „ сигурности," којом се по § 29. Туроманове граматике тражи , корсктан облик генитива и то брзо." Адп ношто то г. Т-а није болело, кад је сам себе тукао тачкама, које је набројао за једпу више од званичних 25, и које је истакао као „моје," само да пред чптаоцемсвуе рођенс грехе прикрије, за што бих његл ја штедео и пе изнео п све остале тачке? На стр 310. своје кри тике |'ас1 5.) кукаг. Т. за тим, што нисам споменуо уз основе на 1 и г (МесШит уегћег (шпба, батина). Кад сам то заборавио тамо, задовољићу г. Т-а овде, хоће ли се само г. Т. ноказати јупачан и ћутке подносити, кад га станем и даље уегћепћцз 1асегаге.