Prosvetni glasnik

ШКОЛСКИ И ЦРКВЕНИ ЛЕТОПИС

101

ДУХОВНИ СУД ВЕОГРАДСКЕ ЕПАРХИЈЕ Рукополагаае у 1890. години У прошастој години рукоположенн су: а.) у чин свештенички 1 Божидар ЈовановиК, из Пожаревца; свршпо Духовну Академију ; рукоположен 4. марта; 2. Милован МмтиК , из Арнаут-Поповда, округа пожаревачког ; свршпо Богословију ; рукоположен 19. априла. 3. Михаило МцлојевиК, из Неменикућа, округа подунавског; свршио Вогословију ; рукоположен 22. апрнла; 4. Атанасије ВучиКевиК , из М. Пожаревца, округа подунавског; свршио Богословију ; рукоположен 23. апрпла; 5. Димитрије БлагојсвиК, из Тоноле, округа крагујевачког ; свршио Богословију ; рукоположеи 20. августа; 6. Коста ИлиК, из Спга, округа пожаревачког; свршио Богословпју ; рукоположен 15. септембра; 7. Драгутин Аазип, из Параћнна, округа моравског; свршио Богословију; рукопоЈОжен 7. окт.; 8. Ђорђс БогојевиК, из Тетова у Ст. Србији ; сврш.ио Богословију ; рукоположен 8. декембра; 9. Михаил СтојимировиК, из Смедерева, свргаио Богословију ; рукоположен 13. декембра. б.) у чин јероионашки 1. Виктор Стојакови/1, из Далмације ; свршио Духовну Академију ; рукоположен 12. декембра; 2. Серафим јерођакон, из Босне ; руконоложен 19. новембра. в.) у чин ђаконски 1. Драгомир СтојановиК. из Свилајинца, округа моравског; свршпо Богословију ; рукоположен 19. новембра.

ОСНОВНЕ ШКОЛЕ Статистички преглед основних школа Краљевине Србије у 1889.-90, школској години. I. Школе. Главни задатак нашој основној школп, који • јој је поставио закон од 31. декембра 1882, год., јесте : „да наставом и васпитавем ширн по народу основе знања, вере и наравственосги и да снрема ученнке за 1 рађански живот п за учење у средњим

школама". За остварење ове задаће прописанн су јој и наставни предмети н одређено врзме трајања. Наставпим, пак, ирогрампма и планом одређен је и обим поједпних предмета. Врсме трајања учења у основној шкоди нроиисано је гиест година, од којих се за ирве четири године (I. — IV. разр.) свршава нижа, а за последње две годипе (V. и VI. разр.) виша основна школа. Ова подела основне школе на нижу и вишу нзгледа у први мах илузорна, алн кад додамо, да се у чл. 3. тач. 3. закона о осиовним школама велп, да се из нижс основнс школе ирелази у средњс школе, онда нам она костаје разложна. Отуда, дакле, и она одредба у задатку основне школе: „н да спрема ученике за учење у средњим школама". Ну из овога опет логички следује, да иоред сваке ниже основне школе има и виша за оне ученике, који неће учпти средње школе. Међу тим то у ствари не сгоји. За пуних осам година, од како је поменутп закон ступпо у живот, мн од 718 осн. школа једва имамо 8 ието-разредних (5 мушких варошких, 2 жен. варошке п 1 мушку сеоску) и 9 шесто-разредних школа (8 мушких варошких и 1 ж. варошку). Да поред сваке ниже основне школе не мора оистојати и виша, као гато би се из горње законске одредбе могло извести, казао нам је одмах и сам законодавац у чл. 4., гдевелн: „Поред сваке нпже основне гаколе, где се не би могла установити и виша основна школа, мора бити иродужна школа, коју ће бити дужни походитн свн они, који би нижу основну школу свршилн, а не би у основној гаколи или у каквој другој гаколи учење продужили". Ну и ово законско наређење — као н сва друга у нас законска наређења, која по обичају потичу из довољно непроучених прилика, у којима се желе применити — остадо је само на хартнји. И ако но замисли врдо добро и корисно, у практици се по-

казадо ово законско наређење неостварљпво тако, да се у последње време ни с надлежне стране није показивало воље и заузимљивости да се оно . подржи. С тога у прошлој години једва ако смо нмали десетак иродужних школа, које су се тек \-^\^-; Форме ради одржавале, без икаква стварнаресултата.

V >

Црво је питање које сада настаје : каквих унраво основннх школа ми имамо ? Ако гдедамо на оно што каже закон, онда их имамо три категорије : ниже, више и иродужне основне шкоде. А.ко гдедамо пак на оно, што је до сада за осам година остварено и што је приведено у живот, онда мн и немамо никаквих основних, нормалних, шкода. Оно што пмамо, то је нешто што је хтело да буде и основна н грађанска 11 ирипремна школа за гимнасије, па је испадо да није ни основпа, ни грађанска

".V' : уЈ 4 «