Prosvetni glasnik

102

ШКОЛСКИ И ЦРКВЕНИ ЛЕТОШ1С

нп прииремна шкода за гимнасије. Ностаиив још у по • четку иеодређенп и непрецпзокана задатак основне школе, природна је посдедида била да се и у извођењу и примени пође страниутицом и да се пе дође ни до каквих ресудтата. Збркани п нејасни иојмови никада ае доводе до правилних закл.учака. С тога се и наша основна школа, као јединка у просветној хијерархији, изгубида; она служи свима и свему, само не себи; не имајући свога одређенога циља, она је задутала. Као основна, опа је промашила свој задатак преоптерећеношћу, те с тога не даје народу иисменост ; као грађанска, није уређена прела приликама и лотребама нашега живота, те с тога даје народу недоуке; као прииремна за гимнасије, она нема никакве везе с њом, те с тога јој даје за њу неспремну децу. У даљим редовима н чданцима имаћемо почешће прилмке, да ово поткрепимо статпсткчким подацпма, а сада смо намерни само да изнесемо бројно стање наших основних школа у мнпулој школској годинп и да се обазремо, како је она у том погледу напредовала за посдедњих десет година.

У 1889,-90. школској годиии билоје, као што смо већ рекли, 718 основних школа, од којих је бидо:

за децу : варошких мушку 71 женску 59 у опште 130

сеоских свега 584') 655 4 63 588 718

Према овоме, од сто школа бидо је:

за децу : мушку женску у ошнте

варошких 10*в 6 93'6 5 18-13

сеоских свега 89 - 14 100' оо 6*з 5 100 'оо 81 *87 100 'оо

Кад упоредимо овај број школа с бројем сеоског и варошког становништва, ондаје једна школа долазила на

СТАНОВШ1КА : мушких женских у ошпте

варошких сеоских у оиште 1.793 1 .465 1.501 1.841 202.892 14.606 1.815 2.855 2.652 2 )

Кад, пак, упоредимо површину Србије с овим 1 ) И ако се ове школе ематрају као мушке, опет се у многим од њих уче и женска деда. Уредн. 2 ) Број становника, по ионису од 1884. године, био је 1,901.736 и то : 235.887 варошких (108.589 женских и 127.298 мушких) и 1 ,665.849 сеоских становника (811.568 женских и 854.281 мушких).

ороЈем школа, онда пзлази да Је усдна гикола додазила на 07 ш н квадр. километара.') По броју разреда било је шкода :

варошких

с е 0 с к 11 x

које су ИлаЛЕ :

муш. жен.

муш.

жеи.

свега

један разред

—

—

5

—

5

два разреда

1

1

18

—

20

три разреда

2

2

34

1

39

четирн разреда

55

53

526

3

637

иет разреда

5

2

1

—

8

шест разреда

8

1

—

—

9

евега

71

59

584

4

718

Као што се

113

овога прегледа внди,

размере

су веома маде; ади се у поЈединим окрузима оне снуштају још н ниже, што ћемо мадо даље видети. А из ових се података видп. да од сто школа 8-7 9 непотпуна је ннжа основпа школа ; 1 *12 непотпуна виша; и тек 88'? 1 имамо потпуну нпжу и Г25 иотпуну вишу основну школу. Свега је разреда у прошдој години било у свима основпим школама 2804. Према овоме једно ва друго долази на једну основну школу 3'9 разреда. Не задржавајући се за сада да овоме иотражимо узрока, као и у опште малој размерп шкода, ми ћемо се обазрети најпре десет година назад, те да видимо какав смо успех у том погледу учиниди за то време. У 1879 -80. школској години било је шкода:

за децу : варошких мушку 68 женску 53 у опште 121

сеоских свега 494 562 3 56 497 618

Разлика је дакле: за децу : варошких сеоских свега мушку 3 90 93 женску 6 17 у ошпте 9 91 100 За читави, дакде, један деценпјум ми смо приновили једва стотину основних шкода, што ће рећи да на годину долази по дссет школа. Ну ова ружиа сдика још ће нам се јасније показати у прегледу који ниже износимо и којп нам иоказује, како су се школе умножавале у нојединим окрузима.

окрузи : Алексиначки Београдски

1880. бидо је шкода м. ж. св. 14 2 16 47 - 47

1890. вило је школа м. ж. св. 21 3 24 52 1 53

разлика + 8 4- 6

') Поврпгина Краљевине Србије, но рачуну руског генерала Стрелбицкога, износи 48.589-4 квадр. киломотара.