Prosvetni glasnik

ПОЛИТИЧКИ И КЊИЖЕВНИ РАЗВИТАК

117

околност, што су до њих дошли у исто време многи научиици, идући често разним путевима и служећи се другим изворима. Па ипак, ако и о којем између њих може још бити сиора, не може га бити о резултату, који се нас за овај мах непосредно тиче. Колико год се научника бавило нроучавањем наше старе литературе, сви су они дошли до истога резултата, до којега су дошли и испитачи наше политичке историје; сви они. без разлике, тврде: да је и наша стара литература, изазвана потребама религиозним и развијајући се угледањем на Византију, иретрпела штетан утицај онако исго. као што видесмо у политичкој историји. (( Заједно са својим канонским правом. Византија је предавала мсточноме Словенству и обичаје свога политичког нрава, који су, спора нема, штетно утицали на словенске народе. којима је демократска општина била у основи њихова устројства." 1 Не спорећи ни у колико штетан утицај византинизма на политички нам развој, г. Јагић је, у новије време. иоказао склоност да ублажи своју ранију строгу пресуду о тако исто штетном утицају византинизма и на нашу стару књижевност. «01искНсћегл\'е1ве 81 ;е1Н; ез зшћ јес1осћ иптег тећг ћегаив, с1а88 сће ипћесћп§1е Уегс1атти11§' тсМ а1в КезиИЛ аНвеШдег \уЈ88еп8сћа1 'Шсћег ЕгГог8сћип§ 1ћге8 Еећепв, 80ис1егп а1з ет аиз с1еп МШекИег 8е1ћ81; уегегћГез УогигШеН <1е8 еигора18сћеп ЛУе81;еп8 §е§еп сће «пес сћсеисћ, с1ео осћћћез" Опесћеп апхизећеп 18ћ Је ап^е1е§епШсћег таи 81сћ тћ сћезеп ићег Оећићг уегпасћ1а ,88 %1; ^елуевеиеи Вувап^пегп аћ§Љ1;, с!е81;о ћесЈеиГзатег 1;ге1;еп аисћ 1ћге тапшсМасћеп Уегсћеи81;е 1'иг с1еп пеиеигорадсћеи ЕогГзсћпГГ т \\л88епзсћа11;еп ип<1 Сићиг ћегуог. Еб 181 1ттегћ1п ет §ии8ћ§ег Уогге1сћеи, с 1 п 88 ^егасГе т <1еп 1ге!Шсћб1;еп Вузаи1;о1о§еп <1е8 ЈеШхећ ги§1е1сћ сће еп 18с1иес1еп8 (;ег1 Атуаће с1ег тћШ1а11;егћсћеп Охпесћеи егз1;апс1еп втс!. 1и Шевез ЛУе18е капи тап 81сћ с!ег НоГГпип^ ћ1п§ећеп, с1а88 е1И81; У1е11е1сћ1; аисћ с!еп иптШеЊагеп Ип^еп јепег \егкапп1сп Тга§;ег тШекШегћсћеп Сићиг §гб88еге ВеасћШпд /и ТћеН \уег(1еп \\тгс1. "*) Како су пак скрохмна очекивања, која су предмет овој нади, најбоље нам сведочи сам г. писац у истом чланку, ') Пипин: Истор. слав. лит., стр. 22. 2 ) Јагић : »Е1п ВеШ'а§ гиг веЛ. АппаНвЉ.« Агсћ. Ј. 81. РћИ. Ваш! I, схр. 1-2.

кад тражи, мало ниже, да се Византинцима бар то призна, к с1а88 81е Пе1881§е СотрНа[огеп с1е8 дејзћ^еп бсћМхе Шгег УогГапгег детеебеп зтс!," а нама, да смо били, са своје стране ( (11е1881§е Сећег8е1;2ег с!е8 ћу8апИп1бсћеп. Ое1ећг8атк(л1," која, по његову сопственом тврђењу, основаном на данашњим нашим погледима, толико вреди, да би он радо дао (( у1е1е ЕоћаиШп Шео1о§18сћеп ЛУи81е8 Г'1г е1п сћтпеб НеГГеп 1шГГе1а1Гегћсћег Vо1к8ће(1ег."') Ма колико да се слажемо с мишљењем оних научника, који налазе, да је византинизам био од огромног штетног утицаја по нашу стару књижевност, као и по наш политички развитак — ипак не бисмо потписали г. Јагићево тврђење, да је наша стара књижевност садржином својом толико безначајна. да бн нам више вредила једна свеска средњевековних наших песама него сва та црквена књижевност. Каква је да је, она јо израз прилика, у којима се наш народ у оно време налазио , и по њојзи смо данас у стању уочити потребе. које је изазваше, одредивши јој уједно п правац развитку. Сем тога, поред ње и њом изазвана, развила се и наша стара историјска књижевност, у којој су нам очувани силни сиомени о нашој прошлости, који би нам иначе остали непознати. Да је она Јагићева пресуда и сувише строга, најбоље ће нам показати кратак преглед књижевности наше од почетка њезина па до почетка XV века, дакде до доба владе деспота Стевана. Сувремена историјска наука још нам не даје могућности, да се мало из ближе познамо са животом и радом нашега народа за време, док још живљаше у својој прапостојбини, с оне стране Карпата. Према томе и не можемо знати, да ли је тим својим животом заслужио онако «судбе придељење/ какво га стиже у XV веку. Алинам се чини, да се не ћемо преварити, ако устврдимо, да је у самом геограФском распореду нашега народа. одмах по доласку у земље балканског нолуострва, почетак перипетији оне трагедије, којој је катастроФа била на Косову. Земље, које је наш народ по досељењу заузео, биле су тако незгодно геограФски размештене, да је он, већ у првим данима свога историјскога живота, онако млад и неук, био стављен на раскрсницу из') 1(1. ЉкГ, стр. 2.