Prosvetni glasnik

116

наука и настава

Раес1еги8 прагшз, 8Прћа ођвсига, СЈст^еПа сатрез1г18, Сгур1;осерћа1и8 Мога-е1 и \чо1асеит, Сагаћив ^гатћаШб и петогаИз, ћиса1Ш8 саргео1и8, Р1а1,успет18 реппјрез, РИИпиз ресИтсогтб, Ру^аеиз едиезћпз, а на Радаљској реци близу Дрине: С1еги8 Гогпнсапш, Апоћтт регИпах. ЗтегтШиз осеПаШз, СеС1(1о1та саНс18. Што ближе Дрини, то се облак све више нама приближаваше. Чули смо већ и грмљавину, а сунце помрча. Већ угледасмо и Мали Зворник. Таман код нрвих кућа, а оно се просу пљусак као из кабла. За 5 минута прокисосмо скроз. Ту нас први пут ухвати време. Наше хаљине беше однео Занђо наоколо. Нисмо имали на се шта обући, до оно, што беше на нама. И ко је имао свој врскапут — н. пр. Миљковић — беше га оацио преко коња, да га не вуче собом, па кад пљусну киша, било је залуд викати, јер су коњаници одмицали у галопу. Наши ученици, ненавикнути на овакве олује у пољу, жураху се што год могоше, да што пре дођу механи Мало-зворничкој. Скроз покисли стигосмо у 6 сахати у Мали Зворник. Беше недеља. Мехаиа мала. ниска, тескобна, прљава, пуна гушавих Турака. Ко ће живи ту заноћити! Решисмо се, да одмах прелазимо Дрину. Занђо беше стигао пре нас. Ствари од њега примисмо. Срећом затекосмо у механи цариника г. Стевана Витаса, који нам одмах визира пасоше за прелазак преко Дрине у Велики Зворник. У том и киша ирестаде. Г. Витас нареди те нам главни думенџија Суљо спреми велику дереглију. (Свршиће се)

ПОГЛЕД НА НАШ ПОЛИТИЧКИ И КЊИЖЕВНИ РАЗВИТАК ДО XV ВЕКА од ј^ВЕТИСтЛАВА р Т. Ј ^ИМИЋА (свршетак) Није потребно, надам се, задржавати се више на констатовању ове узајмице. И оволико је доста да нас оправда, што се толико забависмо питањима, која, како на

први поглед изгледа, нису у органској вези с питањем које је предмет овој расирави, и да нам пружи довољно разлога за ред, којим мислимо приступити расирави овога иитања. Метода посматрања, која је данас усвојена за проучавање појава из области науке о књижевности, осигурала је за кратко време овој новој науци неочекиване резултате, за које су везана имена врло многих гласовитих научника, чија је реч изван спора. И нама није тешко у мишљењу којега од тих научника наћи потврде овим нашим иогледима. «Сада се, тврди Р1и1аге1е Сћаз1е8, не може историја књижевности тако писати, да би се наводила пука имена и животоиисне нотице, придодавши им у неколико речи и суд, који је, можда, већ но сто пута опетован, а ниједанпут утврђен, С нашег данашњега., узвишенијега и духбвитијега гледишта хоће се свагда ио најирије цјеловита слика укуине евроиске цивилизације, хоће се као нека ианорама њезиних разноликих ироизвод а. ,; 1 ј- Разуме се, наставља Јагић, да нри овоме не треба губити из вида духовне особине народне, него ваља тражити, ако је могућно ухватити, њихову везу са књижевним развитком, који после, ако је правилаи и ако народ има способности за напредак, од њих и добива сталан правац. Кад је Јагић истакао ово гледиште, којега се ваља држати при проучавању потава из области науке о књижевности, ова јђ наука била тек у иовоју. Па и данас се још главни рад на овом пољу своди на истраживање и критичко издавање споменика наше старе књижевности, који још нису ни из близа пронађени и издани у оном броју, који би бар приближно одговарао богаству старе словенске литературе. Тек у новије доба се отпочело, на основу издатих споменика, кригичко проучавање појава наше старе литературе, истражујући им историчко-генетичку везу методом компаративним, који је данас освојио у свима друштвеним наукама. Резултати досадањих испитивања бројем су слаби, алисујаки својомпоузданошћу, за коју нам јамче имена научника, о чијој темељитој учености и савесној брижљивости у раду сведоче њихова многобројна дела. Ноузданост многих између ових резултата утврђује и та *) РМ1аге1;е Сћаз1е8 : »Е1ис1е8 биг Г Езра^пе е4 зиг 1ев шИиепсеб (1е 1а НЦегаШге е8ра§по1е еп 1 гапсе е! еп ПаНе,« цитат у Јагићевим РгИогГ га ћ181огш кпј1Ге'у. стр. 2.