Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕ1А

91

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ ОАВЕТА,

ЗАПИСНИЦИ РЕДОВНИХ И ВАНРЕДНИХ САСТАНАКА ГЛАВНОГ ПРОСВ. САВЕТА. САСТАНАК 453-ћи 19. децембра 1890. г. у Београду. Били су: председник, Стојан Марковић. редовни чллнови : Мил. Недељковић, др. Милан Јовановић-Батут, Ђ Козарац, Мил. Маринковић, Ж. Поиовић.; впнрсдни чланови: Жив. Живановић, Фирмилијан, архимандриг, Ј. Миодраговић, др. П. Поповић, Стев. Предић, Мих. Јовић, М. Велицки, Ур. Благојевић. и Дим. Соколовић. Пословођ : Мил. Марковић. I. Прочнтап је и прпмљен заппсник прошлога састанка. И. Прзчнтаноје писмо г.миннстрапросветен цркн. послона од 14. оиог меседа, ПБр. 19.292., којим се шаљу Савету на одепу акти по кривици г. Михаила Селаковпћа, учитеља. Савет је одлучио : да се за преглед и оцену крпвице овога учитеља умоле г. г. Стојан Марковић и Љуб. Коваченић. III. Прочитано је ппсмо г. мииистра просвете п цркв. послова од 9. ов м., ПВр. 19.980., којим се нпта Савет за мишљење о квалиФикацији г. Јована Антпћа, који је свршпо Белнку Школу. Савет је прегледао сведоџбу овога кандидата, па је нашао: да г. Аптић има проиисане квалпФИкације за предавача у средњнм школама, и то за прнродно-математпчку групу наука. IV. Прочитано је нисмо г. минпстра просвете и цркв. послова од 16. овог месеца, ПБр. 20.232., којим се пита Савет за мишљење о кваднфикацијн г. Нпколаја Алоксандровпћа Зегера, који тражи место учитеља руског језика у средњим школама. Савет је ирегледао иоднесену сведоџбу овога кандпдата, па како се из ње види, да је г. Александровић свршио шумарску школу у Русији, а других никаквпх сведоџаба о школовању нема, то је одлучио: да г. Николај Александровпћ Зегер

нема квалиФПкације за наставника руског језпка у средњим школама. V. Прочитап је реФерат г. Уроша Благојевпћа о књизи „Гајење пернате живине" од г. др. Ђ. Раднћа, који гласи: Главном Просветном Савету. Кад је Главпи Просветпп Савет уједној својој седнпци решавао о књпзи „Гпјење пернате живипе", од г. др. Ђорђа Радића, — решио је (без нарочитих реФерепата), да је та књига добра за оно, за што је ппсац нудн, т. ј. за књижнпце; ллп је у псто време решио п то, да ја књигу прочитам п реФррујем Главном Просветном Савету о томе: може лп се опа давати и ђацима основппх школа. — Ја сам своју дужност извршио и о иоменутој књизн мислим ово: Књига „Гајење пернате жпвнне" одлпкује се кратким прегледом разних врста перпате жнвнне, п одлпкује се многим и доста лепим слпкама. Они, којн би хтелн да гаје пернату жпвппу, нашли би у овој књизи пуно поучнпх ствари. Унесенн материјал такве је природе, да га учепици V и VI разреда виших основних школа могу разумети. Према овоме што сам казао мислим, да се поменута књига може давати и ученпцима V. и VI. раз. виших осн. школа, и ако у тизи има доста грешака у језику, а и мало незгодно исказаних ствари за ђаке. Погрешке у језпку нећу све ређатн, него ћу само неколике поменути. Ппсац се служио оваквим облицима и речнма: „ кукуриче, гл>исте, волу [од волети], ојносно , ранити, разом, узирављена, рагквоцају, двајест, допњи, цел, чаиоњак, дванагстог, иикмаста боја, машК ом, мосу [од носнти], разкокодачу, чисЈце* и т. д. Ова реч ..чистце" означава код г. Радића неоплођена јаја. Неоплођено јаје назива се јалово јпје, чнстак и чистад. Има врло мало и оваквих погрешака: „сасвим, но-што" [две речп као једна]. Прилог ли спаја с другим речима и иише овако: „ хоКе-ли, да-ли Кад сам нешто напоменуо о нравилностп језика код ове књиге. да напоменем и ово: и сувише су ретке књиге у нашој лптератури, у којима нема погрешака у језику. Незгодно нсказане ствари за ђаке јесу ове: „ Алн је иетао у свом јату и одвећ љубоморан, јер 12*