Prosvetni glasnik

138

КРИТИКА И БИБДИОГРАФИЈА

слице до Прењ планнне, Преслапа, Порима, Пласе и Чирснице планине. Успева и на мршавој земљи; хладноћа и ветрови јој не шкоде, те се муника згодно може употребити за пошумљавање алпијских предела. Друго дрво о коме г. Фијала пише у своме чланку јесте врло иптересиа оморика, коју он, по Ланчићу, врло детајно описује. — Оморнка најрадије расте по кршу. На Семећу код Вишеграда, на Црном Врху II у Борији плапини тражи она стрме литице или неприступачне голети. У висини не псње се изнад 1300 м. Где расте ту је измешапа с другим дрвећем, али у Србији образује и омање шумарке, у којима се ређе виђа но која смрча или јела. У СараЈеву су покушали да пресаде оморику, али пм то није испало за руком. Међу тим ми смо је у лето 1887 г. пренели у Вотаничку Градину и посадили у глиновиту земљу, пзмешану с црпом 1)убревитом земљом и песком, п она ту врлоповољно уснева. Једино жега п летња прашина шкоде јој. Те исте године донето је и доста семена оморичиног, које смо у јесен те исте године посејали. Један део семена посејали смо у саксије, а други део у земљу (слободпу). Већина семена је изникло. Биљке, које су у саксијама произведене из семена, слабо су напредовале, биле су невеселе и споро су расле. А оне пак оморике, које су у слободној земљи исклијале, врло су повољно успевале. Тонасјепринудило, те смо и све оне младе оморике из саксија иосадили у слободну земљу, где смо им подигли и мали заклон, који их чува од велике жеге и ветрова. Ту сада врло добро све напредују, али су ипак доста мале, јер оморика у опште споро расте. Б. Зоологија 1. ЈУо«е I шпе(е(е 1пђиаа »СагаШае « које ми зкир]јепе и Воапј 1 Негсе^оушј ос1 ^осћпе 1887. до 1889., ос! Угс{. Ар^еЊесћа (1, 99 -104). Писац се потрудпо те је екупио нешто буба које нопменце у овом чланку набраја. А тиме нам је пружио један мали прилог к познавању Фауне босанско - херцеговачке. Он је обратпо пажњу на тврдокрилце, и то на 1гЈћиа Сагаћ1(1а, из кога наводп нонменце родове и снеције с назначењем места, на којпма их јс у Восни и Херцеговини скупљао. Наводи ове родове: Сусћгив са 2 Феле Са1озота са 2 Феле Ргосегиз са 1 Фелом Ргосгизбез са 2 Феле Сесћепиз с 1 Фелом Сћас1осагаћиа с 1 Фелом

РасћуаШв с 1 Фелом Ме^асктШв са 3 Феле и 4 нова варијетета Ну^госагаћиа с 1 фслом Сагаћиа са 6 Фела Огтосагаћиз са 4 Феле и 3 варнјетета. 2. Магодпа Гтепа рИса и Возпг г Негседотт. РгЈкирШ КаЈгег 1 8ајп1к (I, 109 — 112). Прн завршетку у том чланку ве.ш се „само опа нмена, ко;а смо чули, могосмо уврстити у овај списак.« Писци дакле тврде, да су једино из народних уста прикупљали имена птица. Али неколика имена птица паводе нас да посумњамо донек.!о у истпшггост њиховог тврђења , јер међу забслеженим пменпма пма чешких, руских и т. д., као што су: палчнћ, норва и т. д. Уз паучно име птице паводе, не увек, и место где су га чулн и забележили. Највише су тих имена скупили у Сарајеву, Хутову блату, Посавини, Мостару, Неретвн, долини Врбаса и т. д., и т. д. Већина наводепих нмена за птице слажу се с именима која је Папчић ио Србији скупио и у својој монограФији о птицама забележпо. Имена којнх у Панчнћевој књизи нсма нсписујсмо : сип старјешина — Уи11;иг топасћиз; пенелар ^ — Оурае(;и8 ћагћа!из. Младуннцу, жутоглава ^ која је још мрка, зову костобер ; куквижа ) > — Сарпти1§из еигораеиз ; помракуша) пчелозуба — Сирве1и8 ариа; пчеларица — Мегорз арјавкег; гак — Руггћосогах а1ртиз ; кљуцавица Ј — Рјсиз (цео род) , зову пх и пупара $ жуном; шаренгаћа — Ршиз тајог, у Фочи; ирдавица — 8ах1со1а в^арагта н аип[а; жутица — Етћепга сИгтеПа; конопљарка Саг<1иеП8 е1оЈЈапв (шарагизда); ћур шн — ОесПсиетив сгерИапн ; квакавац — Мус1дсогах §т1зеи8; норва — РиН<?и1а пугоса; круната норва — РиИ§и1а сг1з1а1а; пљенор — РосПсерз сгччСаћгч; ронац ) [ Б0Ц1Сер8 11111101' Ј пилиронац > гик — Со1утћиз; калозер — Сагћо ру§тоаепа. Сем тога има пско.шко имена, која је Панчић навео за једне птице, а они их у своме списку придају са свим другпм тпцама, или у меств Панчићевпх пмена онп наводе са свим друга. Ево и тих нмепа:

-■