Prosvetni glasnik

142

ПРОСВЕТНИ

ГЛАСОВИ 0 ШНОЛАМА.

Иностранство. Средњешколско образовање девојака у Немачкој. — ИроФ. Евжеп Бдум издао је ту скоро дедо „Ошптп поглед на средњешколско образовање девојака у Немачкој," у коме је изнео ресултате свога путовања по сев. Немачкој. Имајући па уму с једне стране, да је образовање женскиња тако исто важно по судбину једне земље, као и образовање мушкараца, с друге нак стране околиост, да се у нашим гимназијама сваком годипом увећава број женских ученика — мислимо да неће бити без интереса познати се са овим ресултатпма. Пре свега Француском проФесору пало је у очи, да је образовање жепскиња у Немачкој дело приватне иницијативе ; држава се у тај посао не мегаа. Управитељи немачкнх колежа за женскиње заслужују сваку хвалу, јер се својски старају, пе штедећи ни трошка ни труда, о напретку поверених им завода. Они издају часописе, посвећене нарочито расправљању свих питања, која се тпчу метода и организације; скупљају се у годишње скупове, на којима се узајампо обавештавају о свима пнтањима и доносе о њима одлуке. Најважнији од ових ковгреса био је у Вајмару 1874. године; на њему је Формулован устав за средњешколско образовање девојачко. На овим се конгресима врло често чула жеља, да држава нотпомогне образовање женскиња, узевши га под своје закриље и давши му своју субвенцнју. Овој су се жељи и одазвале многе државе, али је ни до данас није прихватпла, најважнија од свију, Пруска; у њој су женски колелш већином женске установе, које се издржавају ириходима од такса, што их ученпце плаћају, и субвенције, у осталом доста скромне, коју дају општине. Женским колежима у Немачкој управљају директори. Овоме су два узрока : прво, колежи у Немачкој нпсу интерни заводи, па, према томе, отпадају главни разлози, да жене буду управитељке; други је и поглавити узрок, што су Немцн хтели, да унравитељи ових завода имају упиверситетску спрему првог реда, да су докторп теологије, филосоФије и лепих књижевности. Како пак у Немачкој университети нпсу и женскпњу отворени, то се разуме да само мушкарци могу задовољити ове захтеве. Исти су разлози били пресудни и у избору проФесора, ма да и жене могу предавати, али само у нижим и средњим разредима. У овим се колежима учи само пре подне, почевши од 8 часова из јутра. Свако предавање траје 50 мннута ; између предавања најмањи је одмор 5 минута, а око 10 часова је одмор пола часа. Предавања сезавршују у 12 3 / 4 часова. Ученице, дакле, делу једну половину дана проведу крај својих родитела у иородици. — Учење у већини колежа

КОВЧЕЖИЋ

траје 10 годнпа, од шесте па до шеснаесте године. Што се тиче иредавања, треба поменути да се науке мање уче, па и то внше практички него теоријски. Тако се псто при предавању нсторије поглавито пазн, да ученпце науче само чињеннце р.сторијске. Философији нема места у овим колежима, јер се она у Немачкој сматра као нредмет впшег образовања. Да овако ураде, немачке су педагоге руководили ови разлозп : ум женски, по њпхову схватању, није подобан за опште идеје, философ . појмове п научне, апстрактпе теорије; у њихову васпптању, према томе, треба да преовлађује увек практички карактер ; радити друкчије значи не познавати њихову природу и губити време. Поглавпту пажњу Немцп поклањају изучавању језика п његова граматнчког склопа, јер је то, по мишљењу Немаца, основа књижевном васпитању женскиња. Филолошка им се гимнастика впди најподеснија, да ојача и изоштри дух женски. Поред матерњег језпка, уче се врло озбиљно у овнм колежпма и Францускн н енглески, Француски и нарочпто латински, коме је у образовању женскиња исти задатак као и у образовању мушкараца. Учењу ових језика није задатак, да ученице науче њима говоритп, него да, учивши граматику, помоћу објашњавања и многих вежбања пронпкну у њихов дух и обрт њихова склопа, како бн могле разумети књиге, на тим језицима писане. У осталом, опшге је мишљење међу немачким педагозима, да је једино средство, да се научи тачно говорити ма који језик, провести бар једпу годнну у земљи, у којој се он говори. У овим се колежима казни врло мало. Дисцинлнна која је у крви германској раси олакшава посао учитељима; опомена од стране директорове, на оптужбу разредпог старешине, довољна је да одржи ред. Саветске казне, искључење из завода: те се казне налазе у закону школском само као оружје, које није потребно вадитп из арсенала. Познато је да Немцп нису пријатељи паграда. На крају године држе се испити, на основу којих се издају оцене и сведоџбе, Нн задаци се не дају тако често као у Француза. Немачки су нроФесори запазили, да није корисно у напред заказивати задатке, јер је частољубље врло живо код младих девојака, те нагонп ученице, да се прекомерно замарају, учећи на памет читаве свеске. Ученице дакле никад не знају, шга ће им се и одакле задати, да ли из историје, науке или књижевностп; али, од времена на време, кад дођу у разред, у место да слушају обичну лекцију, добију задатак, који треба ди израде тога часа. На послетку, ово је врло важно уочити, васпитање девојачко, као и младићско, има свуда у Нешачкој нацнонално обележје. Не пропушта се ниједна прилика, којом се може уздићн и ојачати патриотско осећање. Дан рођења царева, нрославе