Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

95

Кад се на овај начин ствар отегла у недогдед, и кад су нрестали изгледп, да ће председник комнсије поднетп ма какав резултат о раду комнсије за ревпзију наставпих нрограма, ја сам, по молби главног одбора учптељског удружења, одобрио, да учитељи београдских основних школа, у друштву с члановима главног одбора учитељског удружења, који је у Београду, претресу наставне програме и да мн резултат скога рада ио овоме предмету поднесу на увиђај. Приложени рад београдског учитељског збора част ми је доставпти Главном Просветном Савету, да га изволи што пре прегледати и оденитп и казати ми своје мпшљење о њему. Ради бољег оријентовања Главног Просветиог Савета прп оцепи овога посла, част ми јепослати му у прилогу и рад Главног Просветног Савета и поверене мп канделарије на наставнпм програмима за основпу школу, који сада важе и који су 1884. године утврђени. Министар просвете и цркв. послова, Андра Николић. с. р. Савет је одлучмо: да се о овоме питању допесе одлука на првом идућем састанку. С овим је завршен овај састанак.

САСТАНАК 455-ти 16. јануара 1891. год., у Београду. Били су : иредседник, Стојан Марковић; редовни чланови : Стев. Д. Поповић, Мил. Недел>ковић., др. Милан Јовановић-Батут, Љуб. Ковачевић, Ђ. Козарац, Мил. Маринковић, др. В. Бакић; еам редни чланови: Жив. Милоеављевић, В. Димић, Ст. Предић, Љуб. Јовановић, Мих. Јовић, М. Велицки, Ур. Благојевић и Дим. Соколовић. Пословођ: Мил. Марковић, I. Црочитап је и примљен записник прошлог састанка. II. Прочитан је заједнпчки реФерат г. г. Саве Антоповпћа н Уроша Благојевића о књлзн: »Згмљопис за III. разред осп. школе" од г. Раше Дмптровића, учптеља. РеФерат гласп :

Главном Просветном Савету Прегледали смо земљопис за III разр. основн. школа, који је израдио г. Раша, \читељ, и који нам је Главни Просветни Савег дао на оцену. 0 њему мислпмо ово: Готово све ствари изређане су опширно, а такав је уџбеник по нашем машљењу незгодан за основну школу. Ади да би и главни Просветни Савет могао оценити је дп доиста поменутакњигаопширна, иди није, избележићемо неке сгвари. Ево како писац веди о Београду: „Београдје најгдавнија, најзнатнија и највећа варош не само у округу него и у делој СрбиЈИ. Београд је сада српска варош. Он није био увек срнска варош. Око њега се много крви пролидо. За њега су се бориди: Римљанп, Срби, Маџари, Немцп, Турци и т. д. Кад су Србн дошди у данашње земље, он је био римски. После су се отимади разни народн о њега, док га на послетку нису Србп задобили. Кад су Србн пропалп и изг) билп своје царство, он је дошао у турске руке. Турци су га држали неколико стотина годпна. Неко време седео је у њему Мустај-паша, који је са Србима добро поступао. То Турцима није било по вољи, па зато удаве Мустај-пашу. После њега зановедади су у Београду п у целој Србији дахије, који су ноделили Србију на 4 деда. Они почну са Србима рђаво поступати. Убијади су и секли гдавие људе мисдећи да запдаше српски народ. Кад је Србима додијадо њихово зло поступање, дпгиу се на оружје 1804. г. да се осдободе. Дахије се поцдаше II побегну у Адакаде (острвски град). Срби пошљу Миденка по њих. Он их похвата и посече. Срби после отпочну борбу и са царском војском и после некодико година заузму Србију и варош Београд. Турци су седедп у граду до 1867 г., а те пх годиле пстера киез Мијаило." ,Сад је Београд засебна варош. Има засебну управу. У њему седи краљ ц митроподпт цеде Србпје. У њему је жедезничка станица, присганиште за дађе, жедезнички мост на Савп, дугачак 300 метара, сиоменик кнезу Михаплу, град наушћу Саве и Дунава. Град је подељен на горњп и доњи град. Град је од вароши раздвојен једним шегалиштем — Калимегданом. У Београду су сви мииистрп, државни савет, касациоии и апелациони суд, гдавна контрода, конзисторија, среска канцедарија, првостепенн суд за варош Београд и првостепенп суд за срезове: врачарски, трочански, колубарски, космајскп II посавски. У њему се сваке годпне држи народна скупштина. Ту је Велнка Шкода, позорнште, иародна књпжница, народни музеј, две више