Prosvetni glasnik

162

РАДША ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВВТА

Ј. МиодраговиЛ говори, како је бнло време, каданије било никаквмх програма за основну шкоду. За овим је дошао старп програм, који је бпо непотпун, те се с тога почедо ка њега викати. На послетку дошао је програм који сада важи. Њега су радилп стручњаци п унели су у њега много материјала без доброга избора. Целина садашњега ирограма није као игго би требала да буде. Садашњи је програм оиширан и сувише, а пије пи пробрано све што бп требало унетп у основну школу, док су, међу тим, унесене ствари, што нпсу за школу. Ннје за предлог г. др-а Петровпћа него предлаже, да се поднесени програм узме за основу рада и да се одмах почне у Савету претресање програма из појединпх предмета. Ст. ЛовчевиК објашњава свој први говор и прпмернма доказује, како он то мислп, дасепојединп предмети унесу у добро паписане читанке. Он није мислно да поједине предмете треба избадити 113 основне школе, него је против систематског, засебног нредавања тпх предмета, и тражи да сви ти предмети остану, али да им центар буде у читанкама, нарочито за њих удешеним. Мил. НедељковиК сматра да је читање, ппсање и рачун поглавитп задатак народне осиовне школе. Он тражи да осиовна школа даје писмену омладину, која уме добро читати и писати, јер су данас читање и писање најјача средства за усавршавање. Деца у основној школи треба да науче добро читати, ппсати и рачунати. Нарочпто читање треба школа ђацима да омили тако, да деца радо читају и после кад сврше школу. Добра књига треба да им ностане најмилпји друг у целом животу. Бранп вишу основну школу и њену потребу и наводи како је уређена и од колике је користи впша основна шгсола у Француској. Пошто је нсцрпена дебата у овоме правцу, стављен је на гласање предлог г. др-а Николе Ј. Петровића, који гласи: «Да се најпре о сваком предмету водп начелна дебата, па да се после све повери једномс члану Савета, да целину изради по примедбама и мишљењу »Главног Просветног Савета", и предлог г. У. Благојевића и других, да се поднесени програм узме за основу рада и да се одмах у Савету отпочне претресање и утврђивање ирограма, Прпступпло се гласању п са 7 против 6 гласова одлучено је : да се подпесени програм узме за основу рада и да се у Савету претресе и утврдн. С овим Је завршен овај састанак.

ВАНРЕДНИ САСТАНЦИ 456, 468 и 460. 21. јануара, 4. и 11. фебруара 1891. г., у Београду. Били су: аредседник, Стојан Марковић; редовни чланови: Стев. Д. Поновик, Мил. Недељковић, др. Милан Јвановић-Ватут, др. Ник. Ј. Петровић, Мил. Маринковић, др. В. Бакић, Стев. Ловчевић ; ва нредни чланови : Жив. Живановић, Фирмилијан архимандрит, Ј. Миодраговић, др. П. Поповић, Стев. Предић, Љуб. Јовановић, Мих. ПГљивић, Мих. Јовић п Ур. Благојевић. Пословођ : Мил. Марковић. I. У све три седнице нретресан је и утврђиван програм из Науке Хриш%анске у гимназији. У првој седнпцп воЗзена је начелна дебата о програму за средње школе. Пошто је већина чланова учествовала у овој дебати п пошто су измењане мпсли о програму за средње школе, предложено је, да Савет утврди, којн ће предметн бити главнн у гимназији, на које треба да пада сва тежина наставе. По предлогу г. Недељковпћа, који се оснива на томе, да гимназија не треба да изгуби тип народа у коме је, него баш треба да носи на себи то обележје народно, усвојено је, да предмети у гпмназији по важности својој треба да нду овим редом: ериски језик, сраска историја и географија, оишта историја, језици, математика, а за овим предметима да дођу после остали, мање важни предмети, и вештине. Кад је ово усвојено, прешло се на програм из чауке хришћанске. Према раиијој одлуци саветској, прво је утврђен циљ овом иредмету у гимназији овако: „Циљ је науци хришћанској у гимназији да да ученицима потребно знање о верп и цркви и да у њих усади и утврди хрпшћански морал". После одредбе о цпљу науке хришћанске, иовела се начелна дебата о овоме предмету, у којој су поједини чланови Савета исказали своје погледе о њему. По свршеној дебатп, Савет је имао да утврди питање: у којим ће се разредима учити наука хришЛанска. Била су три предлога: I. да се наука хришћанска учи у четири нижа разреда гимназије, а поред овога да дође још један час у недељни дан пред полазак у цркву. II. да се наука хришћанска предаје у пет разреда гпмназије, такође с једннм недељнпм часом, и