Prosvetni glasnik

НАУКА И

ИАСТАВА

видећемо, да је овде са свим друкчије. Онда, кад је у северној Француској и Енглеској отпочела негативна Фаза мора, остала је овде н даље морска дубина. Тако се почео стварати титон. И док се у северозападној Европи стварао «вилд" и за тим ноступно наступала трансгресија кретацејске Формације, дотле је овде довршен титон и постављен ;је одмах неоком. Овде је дакле иотпуна континуалност. И да је нешто на основу ових алпијских прилика стварана стратиграфска деоба мезозоичких формација, заиста нити би било „јуре" ни аКреде". но нешто са свим треће.... Исто нам тако Стахеова „либурнијска етажа" (иротоцен) у Истри и Далмацији и ЕагатЈе у Сев. Америци чине прелаз од креде к терцијеру. Иа послетку и она велика разлика укупног карактера палеозоичких и мезозоичких Фауна, која је присталицама кивијевих ( (Катаклизама" била најмилији разлог, није у Индији и Хималајима ни принети у таквој мера оштра, као што је то у Европи. II кад би на неком месту земљине површине пашли изопске, изотопске и изомезне творевине у једном континуалном реду, онда нити би их могли делити у одсеке. па ма какви они били, нити би били у стању разликовати епохе, периоде и т. д., јер би, наравно, у њима видели само то, како се живот органског света континуално развијао. Из овога излази, да су стратиграФске Формације са свим неједнаке вредности, и да се скоро све оснивају на скроз вештачкој класификацији. Како би се могла извести природна стратиграФска класиФикација геолошких творевина ? Од искони бори се сува земља са својим такмацем, морем; у неравној борби својој подлеже она на једном месту. побеђује на другом : море се лагано креће, заузима друге контуре и нремешта са собом поприште оног силног броја најразноврснијих облика органскога света. Органски се свет дакле непрекидно развијао, почев од искони па до данас. И са овог гледишта не можемо наћи никакву критерију, која би нам послужила за основ природној класиФИкацији стратиграФских Формација. И зато је већина палеонтолога склона. да задржи ове досадање ((Формације® и «етаже ):1 , на којима се оснива целокупна литература геолошко-палеонтолошка ! «кад већ природне класиФикације ие може бити )) ), а брижљиво води рачуна само

о палеонтолошким хоризонтима или зонама, као најподеснијем и најоправданијем мерилу за развиће органског света. 1 С друге стране пак осећа се међу геолозима струја, да све стратиграФске Формације и етаже треба поново класиФиковати, јер је природна стратиграФска класиФикација заиста могућна. У расподели суве земље и воде било је често таквих мена, да су при том огромне територије земљине површине потпадале под море и обратно. Сетимо се само ценоманске трансгресије : по целој Европи, у Малој Азији, Иерсији и т. д., у западној Аусгралији и источној Африци, у задњој Индији и источној Азији, скоро у целој Сев. Америци, у Бразилији, и т. д.. долазе творевине горње креде преко најразноврснијих, махом много старијих, Формација ; за време сенона достиже ова трансгресија своју кулминациону тачку, за тим поступно опада све до свршетка еоцена. Са олигоценом наступа такође веома импозантна трансгресија, за коју се, бар у Еврони, може рећи, да је после кретацејске једна од највећих. II зар не би сад природна класиФикација свих разноврсних мена, што их је претрпела земља у току свог геолошког развића, била иотпуно оправдана, кад би се оснивала на догађајима овакве врсте ? ! Зар не би то била једна (( природна Формација", која би се везивала за овакве трансгресије, као што су ценоманска и олигоценска ? ! Би, заиста. Овакве догађаје треба узети за основ деобе бу г дућих ФОрмација, од прилике као што то и историја чини, разматрајући извесне периоде друштвеног развића према извесним догађајима од значаја.... Тежак посао, којим би се преустројило све ово, што је до сада познато у стратиграФији, а посао, који, рекли би, неминовно чека геологију. јер јој у мпогом стоји будућност до њега. До данас нпје учињен још ни један покушај у овоме смислу, који би обухватао какав већи иериод геолошки, међу тим имамо ипак један сјајан нример, који нам улива наде, да ће стратиграфија временом заузети једно од најугледнијих места међу осталим деловима јестаственице. То је деоба млађег терцијера (миоцена и плиоцена) с плеистоценом, коју је, на основу свих досадањих терциолошких радова, извршио Ес1иаг(1 8ие88. Као што је 1 Кеишауг, Ег(]§08сШсћ1;е, II., стр. 15.