Prosvetni glasnik

НАУКА И

НАСГАВА

слага прмстаје и шлир, чииећи спољни обод поменутих ггланинских система. У исго време постају у Тошканији, у Аустрији. Штајерској и у западиој Угарској велике депресије (снижења), а вероватио биће из овога доба и ердељска котлина. Море је већ са свим иапустило ове крајеве, и зато се у иоменутим утолеглицама стварају слатководни резервоари, који су лиФеровали силне фосилне биљке и лигнит. Можемо дакле разликовати два разноврсна одељка шлира : један марински и један слатководни. Настаје поново позитивна Фаза мора; море расте, и сад се таложе наслаге друге медитвранске етаже. Океан се онет увлачи у данашњу долину Жиронде, и иде још даље но први пут. чак до Орлеана, али се опет не дохвата Средоземнога Мора. Долином Гвадалкивира опет се врши комуникација између Океана и ондашњег Средоземног Мора. Исто тако заузима море као и пређе Басен Роне, али не захвата више Швајцарску, те тако и нема вшие оне директне везе између Француско-швајцарског и бечког терцијера, као што је то пре било. Ну, што ]в ово море овде изгубило (услед планина. које ту посташе), надоккађује оно с друге стране тиме, што заузима све оне алпијске и карпатске депресије, које набројасмо . па се за тим , опколивши Карпате. пружа далеко на И., чак до Кавказа. Исто тако захватало је ово море и јужни део Мале Азије, међу тим изгледа, да се у Јерменску и Персију није више увлачило. Идући Југу шири се оно много више, но I. медитеранско море, прекривајући скоро целу Либијску Пустињу и допирући до места, где је данас Црвено Море (кога, наравно, није онда било: Арабија се директно везивала с Африком; зато се овде у обалама Црвеног Мора налазе пужићи и шкољке, исто као и у околини Беча, а поред обала данашњн нужићи и шкољке, са свим страног индијског типа). После ове иозитивне Фазе II. медитеранскога мора наступа негативна Фаза његова: оно се повлачи, али не тако брзо као оно прво, а осим тога у овом кретању свом осцилује оно још једанпут у позитивном смислу, и то не као целина, но само једним, на особит начин измењеним делом својим. Творевине из прве половине овога доба ставља Сис у сарматску, а оне друге

у понтијску етажу. Интересне оцеанограФске нрилике и разноврсни биолошкм односи иојединих делова сарматског и понтијског (конгеријског) мора учинили су, те студија њихових гворевина спада у најинтереснији одељак терциологије. Сарматска се етажа мора такође схватитп као маринска етажа, макар да она у многим крајевима иоказује бракичан карактер. У западној Европи нема је (исто као што нема ни шлира), јер се овде II. медитеранско море много брже новукло, те се као еквиваленти сарматске етаже налазе онет слатководне творевине; у источној Европн пак прекрива она велику просторију : цео Бечки и Градачки Басен, целу Панонску Равницу, подунавске делове Србије, Бугарске и Влашке, целу јужну Пољску и сву јужну Русију чак до Аралског Језера, а осим тога има трагова, да је нродирало чак до Дарданела и до данашњег Егејског Мора (Црно Море и Егејско Море постали су, као што је познато, гек ио свршетку терцијера). По укуином карактеру свом показује сарматска етажа неку особиту монотонију. Тћеос1ог Еисћб 1 држи, да је сарматско море морало бити изоловано, и да је имало знатно мањи ироценат соли но океан; као доказ за ово наводи велику сличност, коју има Фауна сарматске етаже са Фауном данашњег Црног Мора. Кис1оћ Ногпев 2 је мишљења, да се сиромаштво (монотонија) сарматске Фауне мол*е објаснити м тако, ако се узме, да се количина соли сарматскога мора врло често мењала. А1ехапс1ег ВШпег 3 схваћа сарматско море само као остатак II. медитеранског мора, и сарматску Фауну Бечког Басена сматра као закржљалу и услед изолованости и бракичких утицаја дегенеровану Фауну II. медитеранске етаже. Сва се ова три мишљења слажу у томе, да је сарматско море било или са свим издвојено, или у врло лабавој вези са сувременим Средоземним Морем, и да су услед тога морале у њему и владати са свим друкчије прилике. На основу података о свим до сад ироученим сарматским локалностима долази Сис 1 Оћег сИе Ж1иг с1. 8агта(.. 81и1'е ипс1 (1егеп Дпа1о{Ја 1П Ј. ЈеШгуеН ип(1 т 1'гићегеп §ео1. Еросћеп. бНитвзћег. с1. Ака1еппе. Шеп 1877, 1јХХУ. 2 8агта.Нзсће АМа^егип^еп т Д. Ит§е1исп§ уои Ога^. МсићеИ. па1иг№188. Уег. 1'. 8(;еуегш. 1878. 3 ГГћег с1сп Сћагак1ег (1. багтаС. 1апма. Јаћгћисћ с1. §ео1. КеЈсћвапв!. 1883, XXXIII.