Prosvetni glasnik

190 НАУКА и

само „директоре", па се хтеде да стропошта. Директор и Милан прихватише Ацу, који се беше онесвестио. Јурио је да утече од кише (бар да је утекао, но беше сав мокар). иа онако уморна, ваљда од воде, ухватила га несвестица Сав је био позеленео. Ну пошто га иосусмо мало водом по глави, дође к себи, али беше са свим изнемогао. С тога га директор не пушташе од себе. Како је име царинику зворничком у Босни, не знамо. И то нам је жао, јер нас је он једини за све време бављења у Восни намучио. Вез мало пуна два сахата прегледали су њих двојица оно мало нашег пртљага. Завириваху са сваке стране. Највише се заустављаху на хартијама. Сваку хартијицу претресали су и читали Миљковић беше завио своје ципеле у један број «Српских Новииа". Одвише их, па почеше читати. Све смо то морали да гледамо и чекамо. Иашег Владу заболе трбух, те опет ту посла. Г. Јуришић оде с њим. Дође ред и на ствари Јуришићеве. То је била велика врећа с хартијама за пресовање биљака. Није шала, ту има бар 1000 табака. Одрешише врећу, па стадоше табак по табак претурати. Да човека мука снопадне. У зао час нађоше и занпсник Јуришића с екскурзије, у који он бележи где је коју биљку видео или нашао. Беше забележио и описе појединих биљака. Све скоро забележене су латинским именима. Претура г. цариник записник тај и на лево и на десно. Залуду је Јуришић објашњавао, да су то његове Флористичке забелешке, које не подлеже царињењу. Док последњи лист не беше претурен, цариник не даде записника. Сад дође на ред Павловић са својим Фотографским апаратом. Павловић је држао нредавање из Физике о ФотограФији. То се г. царинику допало, а колико су разумели, бар онај млађи, види се отуд, шго апарат мешаше с албумом, па кушаше да га отвори. Исто тако беше врло радознао, да види плоче за сликање. Ту беше чвор. Павловић и директор доказиваху, како се те плоче кваре од светлости, и ако се оне изваде из тамнине, где су сложене, не вреде више ништа. На једване муке пристадоше, да не отварају илоче, али да виде апарат.

НАСТАВА

Дође Типа на ред. Он опет беше понео много цигарета. Узеше му, па измерише па теразије и предадоше једва једну трећину. —- Ово мора да се врати, јер на једнога човека не сме се више преносити. Типа стаде објашњавати, како је то дуван неколицине, а не његов. Залуду, нађен је код њега, и две трећине Тиииних цигарета оде натраг у Србију. Миљковић је био четврти на реду. Он је носио сам колосалиу зоолошку торбу, и у њој неколико Флаша са спиритусом. Флаше беху прилично пуне разним инсектима. У двема беху и два лепа екземплара змија, које смо ухватили на Црвеној Јабуци. — Што ће вам то, испитиваше цариник Миљковића. Заиста чудно питањо. Миљковић је држао врло лепо популарно предавање из зоологије, а специјално о змијама. Млађи цариник иикако није веровао да то чини г. Миљковић из интереса наспрам школе и науке. И он је остао у уверењу, да <( нису чиста посла" онолике змије и онолики инсекти. Дођоше на ред и кутије за инсекте. Сваку су отворили и видели наше лептире и бубе, што смо их похватали. Све ово што смо доживели у царинарници зворничкој казиваше нам, да су цариници целога света на један калуп скројени. То су праве неверне Томе, који верују само у оно, што опипају. Из царинарнице одосмо право Фолнеру у гостионицу. Први нам је посао био, да Ацу сместимо. Он се беше опоравио, али нри свем том, по наредби директоровој, морао је у постељу. За њега беше поручеи чај и мало супе. То је била сва вечера нашем добром Аци, који је од овога часа постао са свим друкчији, т. ј. много јуначнији. Пошто се пресвукосмо изађосмо у варош, тек колико да се видимо. Директор оде да се јавн предстојнику г. барону Климбургу, али га не нађе дома. Каза, да ће сутра доћи. Били смо врло уморни, покисли, прозебли, изгладнели. Једва смо чекали да нам даду вечеру, па да се одморимо. И тек у 9 сахати вечерасмо, па после тога одосмо у постељу. Било је казато, да се спава докле ко хоће, јер сутра у понедељак 9. јула —- остајемо у Зворнику.