Prosvetni glasnik, 01. 04. 1891., S. 58

КЊИЈКЕВНЕ ОЕЈЧАВЕ

201

шкодских врата, да би могао снречити овентуадно гурање. Ако би међу учеиидима био којп хроми, учитељ ће се нарочито за њега заузети и заклонити га најиодеснијим начином. Наставник ће иоследњи оставити разред, иошто се увери да иико нв!е заостао у разреду, и оставиће за собом отворена врата. Ако се у моменту, кад је дат знак за узбуну, учитељ не би десио у разреду, дужан је да похита у свој разред, да укаже потребну помоћ и да водп надзор. б.) у школској згради. Ако школска зграда има више нздаза, онда треба пазити да се онп сви употребе; с иогледом на то треба регулисати како излазак иојединих рЈЧреда, тако и њихово кретање по школским ходннцима Исто тако треба тачно одредити, и ученике у томе веџбати, којп ће разреди ићи напред, кад се више ходника стичу у једак, или кад се учионице налазе с једне и с друге стране једног истог ходника. Обично треба пуститп млађе разреде напред, а никако не треба допустити да разреди иду уноредо, иди да једни друге претичу, да би се на тај начин избегло гурање на гдавном издазу. в.) иред школском зградом На и нред школском зградом не треба пустити ученике, да се разиђу по својој вољи, јер могу у случају какве опасности сметати лицима која су дошда у номоћ, а могу н сами бити повређени ; треба их одвести до једног нзвесног места (на пр. цркве, какве нове куће, рогља и т. д.)>и тектамо их распустити с напоменом да оду право кући. За еве време потребно је, да учитељ како у држању тако и у говору буде озбиљан, а п ученици да не вичу. У почетку сваке школске годнне требадо би још првнх дана упознати нове наставнпке с тачним

одредбама у овом погледу, које су условљене меснпм ирилпкама; а у самом извршењу ових одредаба треба преко цеде годнне веџбати се свакп дан посде последњег часа. На послетку да рекнемо коју и о казнама. Еазнити ученика премештајем на друго место не може се препоручнтп после онога што је речено о њиховом размештају но иодобиости, јер иреместити дошајег ученика у задњу клупу, значидо би не само одлпковатн га, него му дати прилике, да буде још непажљивијп. С погдедом пак па ограпичену дисциилинску власт, која је дата н поједином наставнику и проФесорском савету, а пмајући на уму и немогућност, да школа, сем оно неколнко дневнпх часова, кад су учепицн под њеним надзором, мотри на ученпке и ван школских часова, јер би се њен рад у том правцу могао тумачити као мешање у родитељска права; с погдедом на све то, — најбоље је да се казни у опште мало примењују, а кад већ мора бити, онда да се то чини у оној поступностн, коју је проиисао шкодскн закон, ако се хоће да очува њихова важност. У опште треба више подагати на учениково властито прнзнање, а казну оставити домаћем васнитању. С тога треба често извештавати родитеље о свему, што се дешава у шкоди; па ако им је стадо до тога, да своје дете изведу на добар пут, они ће знати шта пм ваља чинпти; а ако родитељи буду равнодушни ирема свима опоменама школске вдасгп, онда је шкода бар скинула са себе сваку одговорносг, но у таком случају треба строго прнменити казне ирописане школским законом.

КРИТИКА И БИБЈШОГРАФИЈА.

КЊИЖЕВНЕ ОБЗНАНЕ КшшбтаШка аМгка 0(1 пајвћтје (1ође <1о сага Шок1есЈјапа (Рорја агкео1о§и ко»а ос1је1а паг. хет. ти/еја и 2а^гећи. Ос1ајек II. 8уегак I.) 1Јгес!ш ргоГ. 8гте ЦиМс, гаупа1;е1ј паг. гет. тигеја. 8а 12 1аћ1а. 1Ј 2а§гећи. Ткка.гвкГ 1 Шо^гаДјвк! гауос! С. А1ћгес1Ца 1890. (Цеиа 3 Форинте). ирооветни гдасник 1891.

Међу нај <епше научке забаве долази прикупљање и одређивање биљака, инсеката, минерала и старинских иоваца. Пред том трајпом а и корисном забавом падају у засенак многе тренутне и узалудне забивс. С тога нпје чудо , што у свету има људи, који ће доста труда уложити п скупе новце потрошпти, да дођу до каквог ретког п загонетног старинског новца. 26