Prosvetni glasnik

КЊИЈКЕВНЕ ОЕЈЧАВЕ

201

шкодских врата, да би могао снречити овентуадно гурање. Ако би међу учеиидима био којп хроми, учитељ ће се нарочито за њега заузети и заклонити га најиодеснијим начином. Наставник ће иоследњи оставити разред, иошто се увери да иико нв!е заостао у разреду, и оставиће за собом отворена врата. Ако се у моменту, кад је дат знак за узбуну, учитељ не би десио у разреду, дужан је да похита у свој разред, да укаже потребну помоћ и да водп надзор. б.) у школској згради. Ако школска зграда има више нздаза, онда треба пазити да се онп сви употребе; с иогледом на то треба регулисати како излазак иојединих рЈЧреда, тако и њихово кретање по школским ходннцима Исто тако треба тачно одредити, и ученике у томе веџбати, којп ће разреди ићи напред, кад се више ходника стичу у једак, или кад се учионице налазе с једне и с друге стране једног истог ходника. Обично треба пуститп млађе разреде напред, а никако не треба допустити да разреди иду уноредо, иди да једни друге претичу, да би се на тај начин избегло гурање на гдавном издазу. в.) иред школском зградом На и нред школском зградом не треба пустити ученике, да се разиђу по својој вољи, јер могу у случају какве опасности сметати лицима која су дошда у номоћ, а могу н сами бити повређени ; треба их одвести до једног нзвесног места (на пр. цркве, какве нове куће, рогља и т. д.)>и тектамо их распустити с напоменом да оду право кући. За еве време потребно је, да учитељ како у држању тако и у говору буде озбиљан, а п ученици да не вичу. У почетку сваке школске годнне требадо би још првнх дана упознати нове наставнпке с тачним

одредбама у овом погледу, које су условљене меснпм ирилпкама; а у самом извршењу ових одредаба треба преко цеде годнне веџбати се свакп дан посде последњег часа. На послетку да рекнемо коју и о казнама. Еазнити ученика премештајем на друго место не може се препоручнтп после онога што је речено о њиховом размештају но иодобиости, јер иреместити дошајег ученика у задњу клупу, значидо би не само одлпковатн га, него му дати прилике, да буде још непажљивијп. С погдедом пак па ограпичену дисциилинску власт, која је дата н поједином наставнику и проФесорском савету, а пмајући на уму и немогућност, да школа, сем оно неколнко дневнпх часова, кад су учепицн под њеним надзором, мотри на ученпке и ван школских часова, јер би се њен рад у том правцу могао тумачити као мешање у родитељска права; с погдедом на све то, — најбоље је да се казни у опште мало примењују, а кад већ мора бити, онда да се то чини у оној поступностн, коју је проиисао шкодскн закон, ако се хоће да очува њихова важност. У опште треба више подагати на учениково властито прнзнање, а казну оставити домаћем васнитању. С тога треба често извештавати родитеље о свему, што се дешава у шкоди; па ако им је стадо до тога, да своје дете изведу на добар пут, они ће знати шта пм ваља чинпти; а ако родитељи буду равнодушни ирема свима опоменама школске вдасгп, онда је шкода бар скинула са себе сваку одговорносг, но у таком случају треба строго прнменити казне ирописане школским законом.

КРИТИКА И БИБЈШОГРАФИЈА.

КЊИЖЕВНЕ ОБЗНАНЕ КшшбтаШка аМгка 0(1 пајвћтје (1ође <1о сага Шок1есЈјапа (Рорја агкео1о§и ко»а ос1је1а паг. хет. ти/еја и 2а^гећи. Ос1ајек II. 8уегак I.) 1Јгес!ш ргоГ. 8гте ЦиМс, гаупа1;е1ј паг. гет. тигеја. 8а 12 1аћ1а. 1Ј 2а§гећи. Ткка.гвкГ 1 Шо^гаДјвк! гауос! С. А1ћгес1Ца 1890. (Цеиа 3 Форинте). ирооветни гдасник 1891.

Међу нај <епше научке забаве долази прикупљање и одређивање биљака, инсеката, минерала и старинских иоваца. Пред том трајпом а и корисном забавом падају у засенак многе тренутне и узалудне забивс. С тога нпје чудо , што у свету има људи, који ће доста труда уложити п скупе новце потрошпти, да дођу до каквог ретког п загонетног старинског новца. 26