Prosvetni glasnik

205

педагогију. Међу цредметима, који треба да се уче па пашој Ве.ч. Шкодч фуигира и Педагогија, али се за њу не нађе до сода паставника. Ако их није било, требало их је створити, јер и наше средње школе, пород осталога, пате и са овога недостатка, можда и више него Француске. Баш због тога се и задржасмо нарочпто на предмету овога чланка, јер нам није могућно износити остале погледе г. Мариона о томе: какав треба да је прави паставник, шта је циљ васпитању, чији се интереси слажу с интересима отаџбине, и т. д. Ови су погледи такви, да заиста заслужују сваку пажњу, а сви су задахнути најчистијим осећањима натриотскчм. Као и овај, тако исто заслужују пажње и остали прилози овога часо жа. У другоме се чланку расправља питање о програму, којега би се ваљало држати предајући ручне радове у учитељским школама, Од општијег је интереса трећч чланак, у коме се износе врлине списа позиатог Француског психолога и ФплосоФа, Р. Јапе1-а, »Бес1;иге8 тагЈеез с!е ННег&1иге е1 с1е тога1е"; у овоме су делу прибрани одабрани изводи из многобројних дсла овога научара, памењени омладшш. Како су нашу дечију књижевност почели у најновије време плавити дела без икакве стварне вредности, вредно јс из овога чланка видети, шта се и како се ради у народу, на који се имамо рашта угледати. Поред других занимљи.вих прилога, који нас уводе у ток свих дневннх н спорпих питања која заннмају не само Французе него и остали образовани свет, заслужују пажње у овоме часопису рубрике: Саимегје НЦега1ге п 1,а ргевве е! 1ев Пугев, у коЈима се бележи свака иоле важнија новина у књижевности и журналистици, с;»мо ако је у вези са основном и средњешколском наставом. А није без извесног интерсса и потпупа библиограФија свих важнпјих дела за основну наставу, која су изашла у току 1889. год. Овај часопис издази у месечннм свескама од 0—7 табака, а цена му је 13 50 дин. Претнлата се шаље на адресу : Сћ. Ое1а§гаус, еШеиг 15, гие УоиГИо! 1'аш. * «8ос1е1;е с1е Гспиеј»петсп1 вирепеиг" издаје има већ 11 година свој часопис Иетие т1егиа11011а1е Ле 1'еп8еј§петеи1;, којн у својој јануарској свесци од ове године доноси ову садржину: (јиекЦот дЛа8(огге а ртороз Ле Ргшсогз I.; Ј^гп&ШиИоп паНопа1е раг Гга.пск д.'Агсег1; ЕШЛе сотрагее 8иг 1е б.&пе1орретепГ сспаШиИопеГ б.е 1а Ргапсе е1 V АИетадпе; НиЛје1 (1е ПпМгисИоп риШг^ие <1е^ап1 1ез Сћатђгез еп 1890; Еепџи&е 8со1апе <1е ВегИп; СоггезропЛапсе ШетаНопа1е; ШиуеИеа е1 Гп[огтаИоп8 ; ВЊИодгарМе. ,

Садржином спојом не заостаје овај часопис ни у колико пза Ке\ие рес1а§0ју1цие, а да јој се нема шта замерити ни у избору ни у обради, јамче нам имена и писаца и чланова редакциског одбора, међу којима се сретамо с највићенијим иредставницима пауке и књижевности у Француској. Оза околност довољно препоручује овај часопис свима, који се интересују средњешколском наставом или сувременим питањима из које области иаучне. Међу чланцима ове свеске иајвидни.је место заузима, и еувременошћу предмета п интересношћу погледа, чланак Е. Блума »О националној настави", у којем су сређени погледи и мисли познатог и рано нреминулог педагога Француског, Франка д' Арвера. Прилике, у којима се ми данас находимо, идеали, које желимо впдети осгварене у будућпости, упућују нас, да овим мислима поклонимо озбиљну пажњу. Ако јо код Француза почело хватати корепа мишл.ење о потреби новога правца у настави, која би требала да носи национални тин — онда је та потреба код нас и већа и неопходнија. Одредити односе између школе и нације; пошавши са становишта не личног него социјалног и националног, према двојакој основи, морала и грађанског васнитавања, обновити, проширити, учврстити целокупну наставу и поуку — то је био циљ , којем је, у својим многобројним делима, тежио Франк д' Арвер. «У делима се пак овога педагога, вели Е. Блум, слави религија отаџбине, ре.шгија просвећена, јер је она под студије и размишљања; религија љубави, јер што се више познаје Француска, то се више и воли; религија мира и браства, јер онај који воли Француску, што је добра и што је увек тежила за правдом, зна да и друге нације за све што су учиниле добро, корисно и лепо, имају права на захвалност не само својих синова него и страиаца, који се користе њиховнм радом.« Оваким су истим патриотизмом задахнута дела , из којих су побране мисли о националној настави, који је предмет овога чланка. Полазећи са гледишта, да је човек чедо земљишта, на којем је поникао и одрастао, и традиција, којима је од малена запајан и одушевљаван, да је, једном речју, развијени члан једпе нације, која поправља његове слабости и објашњује његову природу, Ф. д' Арвер изводи да је и националној настави поглавити задатак, да га томе научи; на тај ће га начин нзлечити и од егоизма и датп му свест о себи самом, научивши га раду, по коме сваки човек и добива гајвоп сГе(;ге п евојс достојанство. Ако икада, то је нама у данашњим нашим прнликама, потребно да о погледима, изнесеним у овоме чланку, размишљамо; с тога се и задржасмо оволико на њемЈ.