Prosvetni glasnik
ЛЕКЦИЈЕ ИЗ СРПСКОГА ЈЕЗИКА
11
Пр.: висок момак, илметно дете, хладна вода. 171. — Одређени придеви пак казују
162. — У реченици може бити или само један нодмет и један прирок, или један подмет а више прирока, или више подмета а један прирок , или више иодмета и више каквоћу већ познатог лица или ствари. прирока. „ п • г 1 11р.: ОнаЈ високи момак, што Је Јуче до.1азио. Пр.: Човек дише. — Чопек дшпе и живи. — _ Оно ааметно дете , које је добило
Човек н итица дишу. дишу и живе.
Човек и птица
V. ПРИДЕВИ. 163. — Придеви су речи које стоје уз именице, па или их описују, или показују да оне некоме или нечему припадају. 164. — Према овоме придеви се деле на описне и ирисвојне, 165. — Описни придеви су они који описују ма какву особину неке именице. Пример : хеаа (ружа), мека (постеља), велик а (зграда). 166. — Присвојни придеви су постали од именица и показују да она именица уз коју они сгоје припада именици од које су они постали. Г1р.: оаштински суд (присвојни придев оиштински постао је од именпце оиштина , и показује да суд припада општини) , госаодарев слуга, државни чиновник, итд. Род у придева. 167. -— И придеви као и именице имају три рода: мушки, женски и средњи. Али разлика је између њих у роду та, што именица може имати само један род, а сваки придев може имати облике за сва три рода. Пр.: леи (м. р.), леаа (ж.), леао (ср.) ; млад, млада, младо; здрав, здрава, здраво, итд. 168. — Придев узима сваки пут онај род ког је рода она именица уз коју он стоји. Одређени и неодређени вид. 169. — Оиисни иридеви могу се употребити у два вида, у одређеном и у неодређеном. 170. — Неодређени придеви показују каквоћу сваког лица или ствари у опште, а не зна се, које је то лице или ствар.
књигу. — Она хладн а вода, што извире под брегом. 172. — Одређени иридеви у муш. роду разликују се од неодређених по облику у томе што одређени имају на крају и, и то се и свакад отегнуто изговара. Женски и средњи род по облику се не разликују него само по изговору: крајње а и о код одређених придева свакад се изговара отегнуто, а код неодређених брзо. 173. —• Присвојни иридеви немају оба вида као описни, него или одређени или неодређени. Пр.: Човеков, попов, женин, итд.; — Орпски, зимски, људски, итд.
VI. ПРИДЕВМЕ ЗАМЕНИЦЕ, 174. — Као год што личне заменице стоје место именица, исто тако има заменица које стоје место придева или бројева. Н. пр. место што се каже: Књига је Петрова, може се рећи: књиг а је његова, ако се зна који је то Петар. Овде заменица његов стоји место присвојног придева Петров. Оваке заменице зову се иридевне. 175. — Придевне заменице имају као и личне лица : прво , друго и треће, и имају као и придеви облике за сва три рода: мушки, женски и средњи. 176. -— Придевне заменице деле се по своме значењу на четири врсте : 1. за ирисвајање, 2. за иоказивање, 3. за каквоћу, и 4. за количину. 1. Придевне заменице за присвајаље. Првога лица (за једнину) : мој,- а,-е. (за множину) : наш,-а,-е. Другпга лица (за једнину): твој,- а,-е. (за множину): ваш,-а,-е. . 2*