Prosvetni glasnik

13

друга реч у именском ирироку може бити свака реч: именица, нридев, заменица, итд. 185. — Глагол бити као спона може се некад и изоставити. VIII. приилози. 186. — Прилози су непроменљиве речи које стоје као допуна уз глаголе или уз придеве или уз друге ирилоге. I Гр.: Он иде наиред. — Петар је врло добар. — То је било веома давно. 187. —- Кад прилози стоје уз глагол, они показују или место, где се врши радња глаголска (н.пр. овде, онде, тамо, горе, итд.), или време, кад се врши радња глаголска (н.ир. данас, јуче, сутра, давно, итд.) , или могу да показују начин , како се врши радња глаголска (н.пр. веома, доста, једва, итд.). 188. — Уз глаголе могу да стоје и иридеви да покажу како се врши радња глаголска. Онда они нису више придеви нсго ирилози, не мењају се, и стоје обично у неодређеном виду и у средњем роду. Пр.: Пише леио. — Говори брзо. — Иде момачки , итд 189. — Кад прилози стоје уз придеве или уз друге прилоге, они показују у коликој је мери оно што се казује тим придевом или прилогом. Пр.: Веома оштар нож. — Врло лепо чита, ИТД. Разграааваље реченица додацима. 190. — Осим подмета и прирока у реченици може бити и других речи, и оне су додаци подмету или прироку, или су додацп подметовим или прироковим додацима. Додаци подмету. 191. — Прост додатак. Ако је у реченици подмет именица, и уз њу стоји какав придев, онда се тај придев зове прост Додатак. Г1р,; Узмупен поток јури. — Бијела је кдиковала вида.

192. —■ Овим простим додацима оиисује се подмет какав је , а то се може чинити не само нридевом него и именицом. Пр.: Полегла је белица пшеница. — Ал' беседи леиота девојка. Додаци прироку. 193. —- Предмет се зове онај додатак прироков што стоји уз прелазне глаголе у четвртом или другом падежу, да покаже на шта гхрелази радња прирокова. Предмет се тражи питањем кога или шта Пр.: Питала га лијеиа девојка. — Мајне пемам, а сестрице немам. 194. — ПрОСТОр или место на коме се збива радња глаголска исказана прироком казује се каквим додатком који може бити ирилог за место. Пр.: Наиред јаше добар јунак. — Туда иду сватовн. 195. — Време у које се збива радња исказана прироком казује се каквим додатком који такође може бити ирилог за место. Пр.: Позадуго бане гостовао. — Рече тада четеџија Тале. 196. — НаЧИН на који се врши радња прирокова казује се каквим додатком који такође може бити ирилог за начин. Пр.: Једва дођосмо. — Узалуд се мучиш. Додаци додацима, 197. — Не само иодмет него и друге именице у реченици (на пр. иредмет, именица из именског прирока) могу имати своје иросте додатке као и подмет. Пр.: Узјахао дебела вранчића. — Он је сеоски кнез.

IX. ПРЕДхЛОЗИ. 198. — Предлози су непроменљиве речи које показују узајамну везу између две речи. Пр.: Црква на брду. — Кућа у пољу. 199. — Именица (или заменица) уз коју стоји предлог може бити у ма ком падежу,