Prosvetni glasnik

ЛЕКЦИЈЕ ИЗ СРПСКОГА ЈЕЗИКА

Те знме оде некуда. — Оне године удари град, те побије оно село. — Да Арапи таки зулум чине. — Да завијем моје грдне ране. — Какву то војску цар мисли? — Шта је овога времена радила нахија пожешка. — Олави Марко свога светителза. — Сви сватови коње разиграше. — Сама сам га успавала. Поравните стазе његове. — Такога кнеза избира"понајвише кнежина. — Коју муку најволиш мучити. — Толики људи а он сам. 62. Задатак. 1 82 — 1 85. правило. — Изнађи иодмет и прирок у овим речеиицама и кажи какви су прироци. Како љуто кнеже кунијаше. — Црква му је дивно поднебесје. — /1етошн.а ће година бити рздна — А Турчину очи испадоше. — Вода је најздравије пиће. — Добар је Бог. 63. Задатак. Наоколо морске пене. — У свакоме Обилића плам. — Велике господе молба по готову заповест. 64. Задатак. 190 198. правило. — Нзнађи у овим примерима ■подмег, прирок и додатке.

Господареве очи коња гоје. — Лице грди, а лице израста. — Ту су Срби изгубили царство, Онда ћемо коње огледати. — Овако ми поздрави Комнена. — Јесам тежак грпјех учинио. — Најгоре прасе најбољу крушку добије. — И умеси пребеле колаче. — Али их је љуто салетио. — Свилу преде, гајтан плете. — Тамо кажу гору јаворову. — Сутра тебе хоће погубити. 65. Задатак. (продужење). И готови господску вечеру. — Сви сватови коње разиграше. — Несрегни слуга тако ч учини. — Ту нађоше студену водицу. — Тад би Лаза надвладао Турке. — Убио га нехотице. — Жали неву старац бабо. — Да жањемз белицу пшеницу. 66. Задатак. (продужење). Вно један сиромах чове/.. — Манаоглр .Бубостињу основала је царица Милица. — Свети Јован море заледио. — Свукуд се скнта. — Да свете вбдицу. — Онда иште суху дреновину. — Млади момци камен мећу. — Јуначки ће њега дочекати. — Марка жали и отац и мајка. —Онудије сада прзходасмо. — Леже потрбушке. — Она виче танану робињу. — Пао је нава.шце.

з*