Prosvetni glasnik

СТАЊЕ У СРБИЈИ ЗА ВРЕМЕ ВЛАДЕ ДЕСПОТА СТЕВАНА ЛАЗАРЕВИЋА

237

тврђењу Константинову, на сабору занадних краљева и друге господе, надв ввсћми св^тлћиши и |]ј )'1»д[, ввсћми и паче ввсћхв видимв 64 шлико лоуна но ср%д г ћ зв^здб, и из далече видимв б г ћше ввсакомоу и сбв^ти шго вбси вб м%сто сташе не потБкновени стоише." 1 ) А најмилија му забава у мирно доба бејаше (( милостшш непрћстанБнаи, прочитани№ же божвствБНБШхБ писании." 2 ) Имајући све ово на уму, са свим је прилично мислити, да овако увиђаван иолитичар, уман и образован владалац, какав бејаше деспот Стеван. није могао иревидети и важност неговања духовне стране народне, која је, уз материјално напредовање, најјачи израз снаге народне. И доисга, ми имамо из ондашњег доба пуно споменика његова старања, да се у народу натпем укропи православна вера, п негују хришћанске врлине. Гледајућн на лепо напредовање своје земље, деспот Стеван, пун неког ружичастог надања, иише у једној својој повељп: „и се царвство ми сБМотривБ не благоволихБ лишеноу бнти могемоу светомоу монастироу новобрБДБСкаго мбил!а, егоже царБСтвоу ми землш божБственнимв пов ^лешемБ богатн г ћ дароноситБ. )>3 ) Осим овога даривања манастира, он је и сам или у заједници са својом матером подизао манастире, који су у његово време били центри књижевни и религиозни, расадници и вере и науке, какве, разуме се, могаше бити у оно време и у онаким приликама. Кад је већ реч о манастирима. вреди забележити — јер је важно за карактеристику стања уметности у Србији онога доба. — да се у овим грађевинама, кад се сравне с ранијим творевинама оне врсте, не онажа никакав напредак у склопу, конструкцији. Али ако се сврати пажња на украсе ових задужбина, запазиће се одмах, да „у украсу ових цркава лежи најјача страна и снага тадатпњег неимарства. Шго није хчогло да изведе новога у целом схваћају грађевина, у распореду и спољњем изгледу, то је тражило да богато надокнади обилним и укусним шарама од преплета и листова, по доврагницима, допрозорницима, луковима око прозора и веома укусно сложеним већим и мањим ружама. испод лукова, који на шареним стубовима ') 1с1еш Ил(1., стр. 311. ' 2 ) М. ГћМ., стр. 309. 3 ) Миклошић, Мош1шеп1а вегБ., сгр. 332.

стоје и северну, јужну и источну страну цркава красе. — Ови разноврсни, од камена резани украси, уз лепу и правилну измену | осталога градива, по слојевима — уз црвену онеку, жућкаст и зеленкаст тесаник и бели мермер -— дају овим црквама особиту драж. На њима се опажа одличан укус, плодна машта у украсима и здрав осећај за лепе сразмере. Оскудева само полет за нове облике у целокупности. — Пут за напредак био је пресечен на Косову." 1 Овај сваковрсни напредак који се опажа у деспотовпни Отевановој колико је добар знак патриотске бриге деспотове о добру свога народа, толико је исто лена сведоцба о иодобности и способности нашега народа да, при повољним условима, прими и даље развије кулгурне тековине. Колико ми знамо, није чест случај, да се један народ, после оиаке једне крваве историје, каква је предходила страховитоме поразу на Косову, користећи се миром од неколико годнна, тако брзо не само материјално опорави пего још и да нокаже знаке нанретка. какве вндесмо код српског народа. Г. Мијатовић је имао потпуно нраво, кад је, каракгеришући ово доба, казао, да је (( у културном погледу наступио био у народном животу тренутак, који би се могао упоредити са ошш, кад пупољак очекује само још неколике благе сунчане зраке, иа да се развије у пун цвет блистајући и мирис просиггајући."' 2 ) — Бура, која се у суседној нам Бугарској свршнла пропашћу државном, нагнала је и у српску земљу неколико тавних облака, али они не могоше заклонити сунце, под чијим се благим зрацима поче тај пупољак развпјати.... Добро материјално и Финансијско стање народа и државе, с поља Пријатељским свезама са суседима осигуран мир, а унутра законима утврђен ред и осигурана правда, праве погодбе за успешан рад, народ подобан и способан за културни живот, а поврх свега тога народу на челу уман и образован владалац, пун љубави и одушевљене преданости добру народном —■ све су то били повољни услови за развитак п напредовање књижевности. Елементи су били ту; требало је само потицаја и покретача. И такав се нађе у десноту Стевану. По очевини богат, а по образовању уман човек, ') М. Валтроиић, Акад. присгунна беседа, стр. 15. Ј ) 4. Мијатовић, »Десиот ТЈ. Бранкоиић*, стр. 112.