Prosvetni glasnik

НЕШТО О СРПСКИМ АКЦЕНТИМА

су сматрали за дуге. Тако мисли Лескин, и ако овој иодели никако не одговара наслеђени квантитет словенских језика, јер се неки од ових вокала находе често и као кратки и као дуги. Али надати је се , да ће ове односе објаснити уиоредна граматика , на чијој је основи Миклошић већ учинио један покушај у том смислу 69 ). Он се ограничио само на испитивање назалних вокала и поделио их на младе дуге, који зависе од каквих увета : контракције. места пред извесним консонантима итд., и на старе дуге, који не зависе ни од каквих погодаба. Лескин је у поменутом свом делу управо наставио његов рад, и то почињући српским језиком, за који, вели, има највише грађе. А, што је најпотребније •српски језик има покретан и ни за један слог невезан главни акденат (Носћћзп), којега се место, у српском, поредећи га са чакавским дијалектом и руским, у врло много прилика може успоставиги као и квантитетска разликовања. Да би пак излагање било јасшце, он је двојио унутарње слогове од спољашњих, јер су и по самој природи својој различни. Разредбу номина чинио је по кореним наставцима, а то и јесте најбољи пут, јер често неки наставци захтевају одређене квантитете претходних слогова. Вредно је истакнути овде, да ресултати његових испитивања иду у прилог мишљењу: да у речима нашега језика , за које неки веле да имају два акцента, онај други слог није акценат него дужина. Лепих прилога и допуна овом делу има у оценама В. Јагића и Т. Маретића Осем тога Маретић је наиисао и једну специјалну расправу о квантитету нашега језика "), у којој су, на основу Миклошићева испитивања, навођени многобројни и занимљиви примери, којима се много што шта у акцентуацкји нашој може расветлити. Најпосле помена о квантитегу има и у многих старијих наших писаца, особито у граматикама Јагића, А. Мажуранића, В. Нацела и др. У осталом, ово се питање , тако рећи, тек и почело озбиљно претресати, те је немогућно у овако кратком прегледу изнети чисту слику вредности квантитета у нашемјезику. Довољно

IX. 1.

° 9 ). ВепквсћгН'. (1. "УУЈепег Ак. рћ >1. К1. XXIX. 70 ). Агс1ау 1'цг з1ау18сћ% ГћПо1ој»1е, В. VIII. 2. и В. »). КаЈ ја"о&]. ак. Јј ХУЛ.

ће бити, ако се из овога нрегледа могне бар сазнати : шта је до сад рађено на квантитету нашега језика, и којим се методом служио који писац при свом раду. 9 . Из свега, што је досле речено о акцентима иашега језика, може се извстн. да нам је акцентуација врло разноврсна^и особито музикална, те нам све ово мож 1 послужити бар као кратак преглед најзнатнијих особина. Али иам остаје да покажемо оно, што је овде најглавније и за чим се непрестано до сада и тежило, — науку или иравила о промени наших акцената. На ово су питање, као на најглавније, помишљали многи филолози наши, али су се мало њих одлучили на покушај, да нађу какво правило, по ком би се равнали акценти у својем мењању. То је једно од најтежих пи гања у науци о нашим акцентима. Требало би радити, па истом онда знати, колико је мучан и колико времена иште иосао : тумачити и сводити у правила овако разноврсан и непостојан акценат, какав је у нашем језику, где још и онај, ко|и непрестано живи у крају у ком влада чист/ акценат,доста пута мора двоумити, како ваља. об( лежити изговор једне речи коју је недавш чуо ! Да би се иотврдила тешкоћа овогај посла, да наведемо мишљења неколико ис^ питивалаца. Вук је јошу Рјечнику од 181 године , говорећи о нашем акценту (с г 1јХХ1), изразио сумњу : «Бог зна — ве^ — хоће ли се кад моћи научити акцеш нашега језика, него од народа слушајући говорећи с њим." Даничић на једном мес вели, да би за цело наука о српском ј зику много добила, кад би се сазнала нр вила акцентима, али да се до тога не мол доћи, докле год се не одреде акценти св. кој речи у свима облицима, и докле се | што је најзнатније — не сазна, какав а| ценат добивају речи, кад постају. Марет опет вели , да је то (правила за иром< акцента) најдрагоценија тајна, и да би в] вредно било пронаћи јој кључ. О тешкоћи овога посла сведоче врл<| лепо разноврсност и несталност наших < цената. Тако нпр. имамо глаголе: сведо^ и копам, који, као што се види, имају ис акценат у овом облику, а кад се саста с нредлогом зи, онда имамо : засведоч!

/