Prosvetni glasnik

277

У овој првој четвртп своје десете годпне «Учител." је донсо ове прилоге: I. Оригиналви чланци и расправе : 1., Школска дисциплипа н њеи морални и пнтелектуални утицај на ученике. Одељак III. (главна оруђа шк. дисцнплинеј , IV. (спол>не Форме дисциплинарпог рада), V. (похвала и награда) п VI. (кчзни). Од Ј. СтојановиАа. — 2. 0 сриској нацнопалној школи. Говор Срег. М. Аџића, предавача пишке учитељске школе. — 3., Од какпе су важности екскурзије у погледу наставе н васпитања (чптапо на збору пиротскпх учитеља), од Петра М. СтојановиКа. — 4 , Шкодски одбор (читано на : бору ресавских учител.а), од Ђ. Ивковића. — 5. О љубави у васпитању (говор о Св. Савп у Пожаревцу), од Зорке МарковиКеве, учитељнце. — 6. Један пајважнпји захтсв у васпитању (неговање нагона рада у дсце), од Јов. Максимовића, учитеља. — 7. Учитељском збору за Крушсвац и околину (два школска пптања) , од Мијаила II. Милошеви&а. — 8. Зпачај вештнна у настави п васпитању, од Јов. Максимовића, учител>а. — 9. Српски језик у српској основној школи (несвршено), од? II. Прерађени и преведени чланци : 1. Васпитна важност навика, но К. Ушинском, од Ст. М. Окановића, учитеља. — 2. Лектире за дјевојке, од Мите Ст. Клицина, учитеља у Сарајеву. — 3. Васпитање, од д-р Л. Бихне-ра, иревео ћаса Голубовић, учитељ. — 4. Оптерећеност дјеце наставом, од д-р Фридриха Сахсе , превео Мита Клицин. III. Угледна предавања у оен. школи: 1. Појам о множењу (предав. у I. разреду), од М. Јовића. — 2. Вудите скромнн (предав. пз Науке Хришћанске у III. разр.), од Ј. Б.— 3. Љубнчица (предав. у II. разр.), од Љ. Цвијовићеве. IV. Књижевне обзнане и полемика : 1. Ппсмо уредништву »Учнтеља® (о члапку М. Јовнћа »Ирнмерп природности у мор. васп."), од К. Иетровића, учитеља. — 2. «Рачунскп задатци за IV. разр. и т. д.» од К. 17., оцена од Д. Ј. С(околовиИа). 3. «Читанка за III. разред осн. шк.« (издање од 1888.), оцсна од Стев. М. ОкановиКа. — 4. Одговор на приговор (К. Петровићу), од Мих. Јовића. V. Запиеници учитељских еаетанака : VII. учитељске скупштине ; главног одбора учит. удружења; учитељских зборова (лесковачког, рудничког, пожешког, бољевачког). Из прегледаног садржаја види се да наши снремпији и перу вични учнтељи осиовнчх школа заиста н хоће, и прилично добро умеју, да помогду својим, мање снремним и без довољно средстава за даље усавршавање остављеним, друговима, растуреним ио свима крајевима наше отаџбине. Жалити је што међу »Учнтељевим 11 сурадницима не видимо и већи број насгавника средњих школа, чије би јаче интересовање за бољи напредак основних школа и њихову посебну раду било од користи, а да и не помињемо познату истину, да је баш основна школа У правом смиелу народна школа, намењена образовању масе народне. Самим пак раднпцнма на «Учитељу« имало би се ирепоручптп да још већу пажњу обрате на практични, методички део школскога образовања : за принципе н теорију педагошку н дн-

дактичку могу поднети и добри преводи признатих јевропских научника, али за рад у српској школи потребни су нарочптп, искуством н огледима погкрсиљени упутп наших шкојских радпика А да се н на овом пољу може кприсно употребпти и туђа лнтература — мис.шмо да но треба доказиватп. С тога смо слободпи препоручптп како писцима ове врсте, тако п другпм раднпцима у нашој основпој шко.ш пемачкп Педагошкн Годишњак (РМа^о^Јасћез Јаћгђисћ), који излазп у Вечу већ 12 годнна, а тако исто н „Иедагошки годишњи пзвештај" (Рас1а^08Ј8сћег Јаћгезћепсћ!;, у Лајпцигу), у којима се може наћи потпун преглед свега обнлатога рада на пољу немачке педагошке књижевности. Од многобројннх пак стручинх немачких листова, који се баве о самој основној школи, заслужују препоруку : „ОеакеггеЈсћЈусће 8сћиЊо1е, к „ОеиСвсће аП^етете ВећгеггеНип^", >,Оеи18с11е 8сћи1ргах18", „Ргеи8818сће ВећгеггеИипд-" н т. д Међу француским псд ;1Гошкнм листовима чувенпсу: ( ,Јоигпа1 с!е.-Ј 1пк1ј1:и(;еиг8 с< (РаГ18, 34. годпна), Кеуие рес^а^о^ј^ие« (Рапв, 14. годпна), «В'ат1 с1е ГепГапсе" (Рагча, 11. година) п др. Од словенских .шстова, намењенпх основној шг.оли, треба означити: руски »Началвнии Учителв", (Иетр , 12. год.), чешку „ВезеЛи шлШвки« (Ргаћа, 23. година), словеначкп „1ЈсИ ;е1ј8к1 1оуагш", а не треба заборавпти ни хрватскн «Каргес1ак».

Отаџбина. Књижевност , наука , друштвени живот. Власник п уредник Владан Ђорђевић. Година девета. Књнга XXVII. (свеске 105.—108.). У Београду, штамп. краљ. Србије, 1891. — Већа 8°, стр. 556. и 1_|ХХХГ\Л У четири свеске ове последње завршепе књиге „Отаџбпне" нмамо ове научнв прилоге : „Једап поглед на економију као науку", од М. Ј. Радовановића ; ,,Са Јавора, подаци за нстор. I. срцско-турског рата", од нок. пуковинка БорисављевиКа\ »Дарвиново посмрче«, од П. В. ВујиЛа ; «Крив. дела у ст. царевинп н нов. краљевини српској", од /1л. РадуловиИа; «0 цвећу", јавно предавање Добр. РужиИа\ «Чокешпна и Јагодпна", од ђен. К. С. ПротиКа ; »0 суђењу вештицама«, јавпо пред. д-р Мил. Р. Веснића; »Аустрија п српско питање", од д-р Кронеса. — У истим су свескама ова три кљижевна прилога : оцена Веснићеве „Крив. одговорч. у светл. дан. науке" од д-р М. В. ВасиКа; «Лаза К. У1азаревић ; прилози за његову биограФију, оцепу лекарског рада п песнпчкпх деда", од д-р Вл. ЂорђевиКа; „Српска и хрватска књижевност у годнни 18У0." (преглед) од Дан. А. Живаљевића. ^Отаџбина", излазп у месечним свескама но 10 табана. Год. цена је 16 дип. или 10 Форината ; нолугод. 10 дин. илк 6 Фор. ; тромес. 6 дин. плн 3,50 Фор. Једна свеска 3 динара или 1,50 Фор.

Нова Зета. Мјесечни књижевнн лист. Годнна III. Свеска 1.—III. Уређује д-р Л. ТомановиИ. Цетиње, у држ. штамп., 1891. У овим бројевима Нова је Зета донела ове научне н књижевне прплоге: 1., И опет о „чакавштини« у опће а напосе о „чакавштини« у Ду-